У завршници надметања три италијанска тренера

Италијански фудбал је са две екипе у полуфиналу Лиге шампиона – први сусрет Милана и Интера (21 час) посредством телевизијског преноса гледаће 124 државе. Али, веће шансе од клубова са Апенина су за тренере: трио су Италијани, једини који није Шпанац је Ђузеп Гвардиола.

Са њим се сусреће Карло Анчелоти, први тренер у историји елитног надметања по броју титула (четири) и победа (107), а „Дерби дела Мадонина” доноси окршај Стефана Пиолија и Симонеа Инзагија. Италијански тренери су рекордери по пехарима клупског првака Европе са 12 (седам стратега).

Табела је ова: Немачка 10 (7), Шпанија 10 (6), Енглеска 7 (4), Холандија 5 (4), Аргентина 4 (2), Шкотска  4 (3), Француска 3 (1), Португалија 3 (2), Румунија 3 (2), Аустрија 2 (1), Мађарска 2 (1), Србија 1 (1). Од седам стратега који су освајали трофеј Купа европских шампиона или Лигу шампиона и као играчи, Италијани су Анчелоти и Ђовани Трапатони.

„Тактика је са италијанским карактером. То је уметност за нас. Један стари италијански израз, `Арангиарси`, говори да се ради са расположивим снагама. Када тренер дође са причом о својој филозофији, прво схвати да их није много  који селектирају фудбалере. По клубовима то обично не раде”, каже Ренцо Уливијери, директор „Сколе аленатори”, школе фудбала за тренере у Техничком центру Фудбалског савеза Италије у Коверћану.

Недалеко од фирентинских вила у којима су радили визионар Леонардо да Винчи и књижевник Ђовани Бокачо, база је националних селекција, али и школе из које је, за 66 година, изашло много тренерских великана.

„Тренери на течајеве долазе без књига. Која би била сврха, да напишем књигу неопходно је пар година, изашла би бајата. Прво, овде се схвате принципи који су основа фудбала и не дирају се. Али, креће се од нуле, јер неопходно је да подучавамо фудбал који ће се играти за десет година. Да предвиђамо”, речи су Уливијерија који је за 42 године радио за 22 клуба.

Поред Анчелотија, за највеће италијанске тренере важе Фулвио Бернардини, Фабио Капело, Марчело Липи, Виторио Поцо, Нерео Роко, Ариго Саки, Трапатони – најтрофејнији стратег са Апенина, итд. А у Коверћану је радило више од 3.000 тренера са Уефином А лиценцом.

„У претходном периоду било је грешака. После освајања Првенства света 2006.  мислили смо да смо професори. Шпанија је освојила Мундијал 2010. и људи су почели да играју шпански, стрпљиво. Онда су играли немачки, агресиван фудбал. Али, волели бисмо да играмо италијански. Долазе радобља за одређени фудбал: када се бранимо Италијани смо. Када смо са лоптом без шансе за гол били бисмо Шпанци. Најпаметније је играти директно према голу, били би Немци”, каже Уливијери.

Један од најпознатијих сегмената су дипломски радови. Анчелоти је 1997. писао тезу: „Будућност фудбала: већи динамизам”. Роберто Манчини је 2001. представио студију: „Треквартиста”, анализирајући улогу офанзивног везног фудбалера. Маурицио Сари  је писао о недељној припреми меча. Антонио Конте је 2006. писао: „Формација 4-3-1-2 и дидактичка примена видео садржаја”.

За предстојећи окршај (Реал – Манчестер сити одиграно јуче), Пиоли је рекао да је фаворит Интер, а Симоне Инзаги следеће:

„Фаворити или не, биће периода када ће се више нападати, и када ћемо се махом бранити. Играчи би требало да раде за саиграче. Милан није само контранапад, неопходно је да одиграмо добро много сегмената фудбала”.