А нигде аспирина

Недавно, један наш саговорник, даровити глумац, у пуној стваралачкој снази, рече – „Не желим да искачем људима из фрижидера!” Можда би ове девизе требало да се придржавају и добро нам знане „ТВ комшије”, поготово са јавног сервиса, које нам се непрестано кезе, подврискују, запевају и клибере са оближњег „прозора”, најближег, Првог програма који, хтели – не хтели, не можемо да прескочимо.

На страну лепота и шарм појединих, али све што је лепо и слатко и у огромним количинама – брзо досади... Изазива нелагоду, мучнину и презасићеност. РТС као да нема других водитељки осим Драгане Косјерине, Кристине Раденковић и Марије Вељковић. Час нам из екрана искачу, у својој самодовољности, претераној раздраганости, бучности и усиљеног осмеха, из „Слагалице”, „Ја волим Србију”, „Свадба из мог краја”, „Нови почетак”, „Стигни ме ако знаш”, а недавно и из Сабора народне музике који се три дана заредом вртео у ударном термину... Што је много, много је... 

Некада бисмо мало и да одморимо... Да предахнемо... Јер, ту више нема слатке неизвесности, непредвидивости... Презасићење од истих ТВ лица је неминовно. Зато, драге водитељке, препустите микрофон и неким другима... Да се мало одморимо и зажелимо... Немојте нам и из фрижидера искакати.

Пролеће у главном граду одавно није као некад, па како то да очекујемо и од „Београдског пролећа”? Можда је место догађаја било на старој адреси, и Франо Ласић је био старо добро знано лице које нас је подсетило на безбрижнија стара времена, али његова незаинтересованост и одсуство креативности и искрене посвећености овој музичкој манифестацији подсетило нас је да су стигла нова времена и да су неке ствари вечно изгубљене. Модерна сцена и пасе песме нису нас дотакле и покренуле... Можда је само криво варљиво београдско пролеће.

Уочи почетка финала Сабора народне музике, у Другом дневнику, уредница Забавног програма РТС Оливера Ковачевић поручила је да је веома важно да настају нове композиције, у духу традиције свих народа који живе у нашој земљи, млађих и старијих извођача јер је то традиција којој РТС жели да остане доследан.

Она је подсетила да јавни сервис организује три велике музичке манифестације у кратком временском периоду – Песму за Евровизију, Сабор народне музике и Бунт рок фестивал, али је заборавила да напомене да се овај последњи поменути музички догађај, који негује рок и алтернативну музику, емитује на Другом, нажалост, запостављеном каналу... и да управо због тога тешко може да допре до гледалаца. При том, РТС ни упола не ради на његовој промоцији као што то чини за друге емисије.

Али, зато, представнице турбо-фолка Цеца и Сека „трескају” у ударном термину Првог програма. И какве везе оне имају са традиционалном српском музиком о којој Ковачевићева говори. Да нисмо случајно помешали фреквенције или смо све то само сањали.

У међувремену, док су се кошутњачким студијом ориле мелодије „помешај црну и златну... дирај ме по уснама и врату...”, „главобоља од вина, а нигде аспирина...” и ...„пукли смо, зар не?”, поздрављене од стране четири водитељке одевене у народне ношње, у којима се нису баш осећале угодно, наш европски представник Лука Блек оде у Ливерпул... Поручивши нам поново на све ово – само ми се спава! И ми бисмо да преспавамо све ово, али водитељке РТС-а у крешенду пробудише нас.

Што рече Светлана Ражнатовић: „Иди где хоћеш, али бар држи неки ниво”. „Ја више немам ниједног кеца у рукаву! ” Има ли неко аспирин да нам позајми?