Српски верници данас славе Василија Острошког

Српска православна црква и њени верници данас (29. априла по јулијанском и 12. маја по грегоријанском календару) славе спомен на светог Василија Острошког, познатог чудотворца и исцелитеља, митрополита захумског и скендеријског.

Култ овог светитеља веома је раширен, не само у Србији, Црној Гори и Херцеговини, већ на целом Балкану.

Његове мошти чувају се у манастиру Острог у Црној Гори као велика светиња, више од 300 година. Место су ходочашћа за вернике свих религија. Острог данас

походе десетине хиљада верника из свих крајева света.

Кивоту са моштима светог Василија које се налазе у малој пећинској цркви посвећеној Ваведењу пресвете Богородице током целе године приступају многи  хришћани, али и муслимани тражећи исцељење од овог божјег угодника.

Свети Василије, пре монашења Стојан, из рода Јовановића, родио се 28. новембра 1610. године у селу Мркоњић у Поповом пољу код Требиња, а упокојио се 12. маја 1671. године у Острогу недалеко од Никшића.

Василије се замонашио у требињском манастиру, столовао је у Тврдошу све док Турци нису разорили ову светињу.

Патријарх Пајсије хиротонисао га је за епископа на Преображење Господње 1638. године и поставио за митрополита требињског.

Традиционални дан великог окупљања верника је баш 12. мај, али и Тројичин дан, када се одржава Велики народни сабор у Острогу.

У част овог светитеља подигнуте су и бројне цркве задужбине. У Београду, у цркви цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, чува се омофор Светог Василија.

Слави се и као крсна слава.

По народном обичајном календару, данас се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа, како би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.