Референтна камата остаје шест одсто

Народна банка Србије одлучила је да задржи референтну камату на нивоу од шест одсто, саопштено је јуче. Непромењене су остале и каматне стопе на депозитне и кредитне олакшице 4,75, односно 7,25 одсто. Овим централна банка сигнализира да је инфлација донекле обуздана па да не мора да реагује. Јер, референтна камата је за сваку централну банку главни инструмент за борбу против инфлације. Када поскупљује новац пада тражња за добрима самим тим и цене.

Податак о званичној инфлацији за април биће познат данас, и нема сумње да је централна банка већ упозната колико износи. Подсећања ради, инфлација у марту мерено за годину дана била је 16,2 одсто.

Задужени у динарима могу да одахну, јер је, бар за сада, заустављен даљи раст камата на постојеће и нове кредите. Иначе, за годину дана, камате на новоодобрене динарске кредите становништву порасле су, у просеку са 8,5 на 13,5 одсто.

„Одлука Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу донета је у условима постепеног слабљења трошковних притисака из међународног окружења и решавања проблема у глобалним ланцима снабдевања. Цене на светским тржиштима енергената такође су смањене, пре свега цене струје и природног гаса. То ће ослабити трошковне притиске на глобалном нивоу, што би требало да допринесе и успоравању домаће инфлације у наредном периоду. Такође, у условима успоравања глобалне економске активности, пре свега прерађивачке индустрије у зони евра, која је наш најважнији трговински партнер, потребно је осигурати и континуитет нашег привредног раста”, наводи се у саопштењу.

Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, НБС у знатној мери доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће, као и макроекономској стабилности у условима и даље изражене глобалне неизвесности. Чланови Извршног одбора наглашавају да је опрезност монетарне политике неопходна и у наредном периоду због и даље присутних ризика – геополитичких тензија, као и динамике цена примарних производа и енергената и њихове будуће расположивости. Такође, неизвесност још постоји у погледу релативно високе базне инфлације у многим земљама, чему доприносе фактори с тржишта рада, као и у виду будућих одлука монетарних политика водећих централних банака, а тиме и услова на међународном финансијском тржишту и утицаја на токове капитала према земљама у успону. Због тога је могуће да период повишених каматних стопа потраје нешто дуже од претходно очекиваног.

Према последњим пројекцијама, представници Извршног одбора очекују да ће се од априла инфлација наћи на опадајућој путањи, да ће пад бити знатан у другој половини године, тако да ће на крају 2023. инфлација бити двоструко нижа него што је била у марту. Повратак инфлације у границе циља очекује се средином 2024, захваљујући заоштравању монетарних услова, слабљењу ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду и успоравању увозне инфлације.