Опа­сна иде­о­ло­ги­ја не­ста­бил­них иден­ти­те­та

Ве­ли­ке си­ле већ ви­ше од 150 го­ди­на под­ри­ва­ју су­ве­ре­не, по­ли­тич­ки не­по­доб­не на­ци­је, про­мо­ви­шу ре­ги­о­нал­не и дво­стру­ке иден­ти­те­те, као ју­го­сло­вен­ски и кон­стру­и­шу син­те­тич­ке на­ци­је. Оне то ра­де пре­ко оба­ве­штај­них си­сте­ма, про­па­ган­де и ин­те­лек­ту­а­ла­ца, гла­си је­дан од за­кљу­ча­ка Ме­ђу­на­род­не на­уч­не кон­фе­рен­ци­је „Про­бле­ми кон­стру­и­са­ња иден­ти­те­та на пост­со­вјет­ском и пост­ју­го­сло­вен­ском про­сто­ру” одр­жа­ном у Бе­о­гра­ду у ор­га­ни­за­ци­ји Фон­да за по­др­шку јав­не ди­пло­ма­ти­је А. М. Гор­ча­ко­ва, Ин­сти­ту­та Евро­пе Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка и Ин­сти­ту­та за европ­ске сту­ди­је из Бе­о­гра­да. На­ве­де­но је и да у но­ви­је вре­ме ве­ли­ку уло­гу у ово­ме игра­ју мул­ти­на­ци­о­нал­не кор­по­ра­ци­је и ор­га­ни­за­ци­је гло­бал­не ели­те (Бил­дер­берг, Три­ла­те­рал­на ко­ми­си­ја), а огром­на је уло­га и ис­ку­ство Ва­ти­ка­на, ње­го­ва ре­ли­гиј­ско-оба­ве­штај­на бор­ба и про­зе­ли­ти­зам.

Ди­рек­тор Ин­сти­ту­та за европ­ске сту­ди­је Ми­ша Ђур­ко­вић ис­та­као је да се ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ре­ги­о­нал­них и ква­зи­на­ци­о­нал­них иден­ти­те­та ко­ји по­сто­је на ет­нич­ким про­сто­ри­ма срп­ског и ру­ског на­ро­да по­ка­за­ла као ве­о­ма успе­шан ме­тод њи­хо­вог сла­бље­ња. „Жи­ви­мо у вре­ме­ну иде­о­ло­ги­је не­ста­бил­них или квир иден­ти­те­та. Ова иде­о­ло­ги­ја сво­је по­ре­кло има у ин­те­ре­си­ма ве­ли­ких кор­по­ра­ци­ја, али се вр­ло згод­но спа­ја са тра­ди­ци­јом де­ло­ва­ња тај­них дру­шта­ва и ге­о­по­ли­тич­ким ин­те­ре­си­ма ве­ли­ких си­ла”, ре­као је Ђур­ко­вић. До­дао је да се већ 30 го­ди­на про­ри­че и пред­ви­ђа „пост­на­ци­о­нал­на кон­сте­ла­ци­ја” (Ха­бер­мас), па из­град­ња флек­си­бил­них, раз­ли­ве­них, мул­ти­пли­ко­ва­них, над­на­ци­о­нал­них ре­ги­о­нал­них иден­ти­те­та, та­ко да мо­же­мо го­во­ри­ти о „кви­ро­ва­њу” на­ци­ја. Ђур­ко­вић је ис­та­као да је Бал­кан ве­ли­ка ла­бо­ра­то­ри­ја у ко­јој су ови про­јек­ти ак­ту­ел­ни већ око 170 го­ди­на.

Го­во­ре­ћи о ис­то­ку и бор­би про­тив ру­ског пра­во­сла­вља, на­вео је да је Ме­тер­них 1843. на­ло­жио да се на­реч­је око Ла­во­ва ко­ди­фи­ку­је као осно­ва „укра­јин­ског је­зи­ка”. Ка­зао је и да се на Бал­ка­ну од 1804. отва­ра Ис­точ­но пи­та­ње, а за­пад­на на­у­ка, пу­то­пи­сци и аустриј­ски до­ку­мен­ти ја­сно по­ка­зу­ју да се на нај­ве­ћем де­лу тог про­сто­ра го­во­ри срп­ски је­зик што­кав­ског на­реч­ја. Пи­ше се о Ср­би­ма пра­во­слав­не, му­ха­ме­дан­ске и ка­то­лич­ке ве­ре. Ва­ти­кан и Аустро­у­гар­ска по­кре­ћу це­лу ма­ши­не­ри­ју про­па­ган­де, ко­руп­ци­је, ме­ђу­на­род­ног ло­би­ра­ња и шпи­ју­на­же ка­ко би спре­чи­ли да се Ср­би хо­мо­ге­ни­зу­ју, а иза то­га су по­др­шка Бри­та­ни­је и Фран­цу­ске ко­је су се бо­ја­ле да би пре­ко та­ко ве­ли­ке Ср­би­је, Ру­си­ја иза­шла на то­пла мо­ра, ре­као је Ђур­ко­вић.

У том кон­тек­сту тре­ба гле­да­ти одва­ја­ње Цр­не Го­ре пре 17 го­ди­на. По­ми­њу­ћи не­ке од ме­то­да, Ђур­ко­вић је на­вео афир­ма­ци­ју вер­ских раз­ли­ка и ме­ђу­соб­но ху­шка­ње љу­ди ко­ји су истог ет­нич­ког по­ре­кла, али при­па­да­ју ра­зним ве­ра­ма. За­кљу­чио је да се на ет­нич­ким обо­ди­ма срп­ског про­сто­ра от­ки­да­ју де­ло­ви и дро­би је­дин­ство овог про­сто­ра кон­стру­и­са­њем син­те­тич­ких но­вих на­ци­ја уз шта иде и пра­вље­ње др­жа­ва.

На­уч­ни са­вет­ник Ин­сти­ту­та за но­ви­ју исто­ри­ју Ср­би­је др Алек­сан­дар Ра­ко­вић на­вео је да нам је Ва­ти­кан на­нео пу­но ште­те, да Ср­би тре­ба да по­ка­жу да су до­стој­ни и да има­ју ка­па­ци­те­та да се од­бра­не и да са­чу­ва­ју оно што им је оста­ло. „Мој став је да Ср­би­ја, Ре­пу­бли­ка Срп­ска и Цр­на Го­ра тре­ба да ство­ре је­дин­стве­ну срп­ску др­жа­ву и та др­жа­ва тре­ба да се зо­ве Ср­би­ја, ма­кар би­ла и фе­де­рал­на”, ре­као је он. До­дао је да су му­сли­ма­ни у БиХ до де­ве­де­сет и не­ке го­ди­не де­вет пу­та ме­ња­ли на­ци­о­нал­ну при­пад­ност: од Ту­ра­ка на кра­ју су по­ста­ли Бо­шња­ци, а Бо­шњак је ре­ги­о­нал­ни по­јам.

Глав­ни на­уч­ни са­рад­ник за­ме­ник ди­рек­то­ра Ин­сти­ту­та Евро­па Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка за на­уч­на ис­тра­жи­ва­ња и ру­ко­во­ди­лац Цен­тра за про­у­ча­ва­ње ре­ли­ги­је на овом ин­сти­ту­ту Лун­кин Ро­ман Ни­ко­ла­је­вич го­во­ре­ћи о ути­ца­ју фак­то­ра ре­ли­ги­је на из­град­њу по­ли­тич­ког иден­ти­те­та, ре­као је да је уло­га тих фак­то­ра те­жња за пре­по­ро­дом кул­ту­ре по­сле рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за. На­вео је да се у не­ком пе­ри­о­ду чи­ни­ло да је ре­ли­ги­ја сим­бо­лич­ка и да су за­пад­ни со­ци­о­ло­зи твр­ди­ли да је до­шао крај ре­ли­гиј­ског вре­ме­на. Ре­ли­ги­ја по­ста­је део по­ли­тич­ког кон­сти­ту­и­са­ња и да је циљ да се не уни­шти, већ пре­ра­ди. „Прак­са по­ка­зу­је да ли­бе­рал­не де­мо­кра­ти­је ре­ги­ју пре­ра­ђу­ју у не­ком но­вом кљу­чу”, ука­зао је. Од 2000. го­ди­не, у Ру­си­ји, по­сле кон­тро­ле ре­ли­гиј­ске де­лат­но­сти, она се по­сте­пе­но угра­ђу­је у ци­вил­ни жи­вот.

Ру­ко­во­ди­лац оде­ље­ња за цр­но­мор­ско-ме­ди­те­ран­ске сту­ди­је Ин­сти­ту­та Евро­па Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка др Је­ка­те­ри­на Ен­ти­на је на те­му са­вре­ме­ног дис­кур­са пост­со­вјет­ског иден­ти­те­та го­во­ри­ла о кон­сти­ту­и­са­њу иден­ти­те­та на су­прот­ста­вља­њу „сво­је” и „ту­ђе”. У том кон­тек­сту је по­ме­ну­ла ан­ти­се­ми­ти­зам, ср­бо­фо­би­ју и та­лас ру­со­фо­би­је. Го­во­ре­ћи о вра­ћа­њу свом „ја” по­ме­ну­ла је бив­шег пред­сед­ни­ка САД До­нал­да Трам­па ко­ји је по­ку­шао да вра­ти аме­рич­ки сан, али и Брег­зит као по­ку­шај Ве­ли­ке Бри­та­ни­је да се вра­ти ан­гло­сак­сон­ском иден­ти­те­ту. ЕУ, ка­ко је ре­кла, из­ми­сли­ла је се­би иден­ти­тет спа­си­о­ца чо­ве­чан­ства од кли­мат­ског ко­лап­са. Ка­за­ла је да је у по­тра­зи за сво­јим „ја” За­пад на­пра­вио хи­је­рар­хи­ју не­при­ја­тељ­ских зе­ма­ља, а да је за ру­ски свет срж др­жа­ве иден­ти­тет ко­јим се мо­же по­но­си­ти, ис­пу­ни­ти сво­је „ја” по­зи­тив­ним.

Кон­вер­зи­ја је би­ла та­бу те­ма у обе Ју­го­сла­ви­је

Алек­сан­дар Ра­ко­вић ис­та­као је да је ри­мо­ка­то­лич­ки ре­жим НДХ био нај­пси­хо­тич­ни­ји ко­ји је по­сто­јао у са­вре­ме­ној исто­ри­ји, а мо­жда и у исто­ри­ји у це­ли­ни и да су но­си­о­ци кр­во­про­ли­ћа ко­је су Хр­ва­ти при­ре­ди­ли Ср­би­ма у Дру­гом свет­ском ра­ту, сви ре­дом, има­ли срп­ско пре­зи­ме. Го­во­ре­ћи о пој­му кон­вер­зи­је, ре­као је да је у обе Ју­го­сла­ви­је иден­ти­тет­ска, вер­ска кон­вер­зи­ја и ет­нич­ка би­ла та­бу те­ма. Пи­та­ње је у по­сле­ди­ца­ма, на­вео је, шта се де­ша­ва ако се иден­ти­тет ме­ња, по­себ­но на­си­љем. У пр­вој и дру­гој ге­не­ра­ци­ји, ре­као је он, по­звав­ши се на аме­рич­ку ли­те­ра­ту­ру, по­сто­ји пси­хо­ло­шки про­блем да же­ли да се об­ра­чу­на са чла­но­ви­ма соп­стве­не по­ро­ди­це ко­ји су оста­ли у ста­ром иден­ти­те­ту.