Ковид 19 више није глобална претња

Ковид 19 више не представља глобалну здравствену ванредну ситуацију, саопштила је Светска здравствена организација. Укидање ванредне ситуације је знак напретка који је свет постигао на том подручју, али ковид 19 је и даље присутан, навела је СЗО.

У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” наводе да је СЗО прогласила ванредну здравствену ситуацију узроковану новим вирусом САРС ков 2 на глобалном нивоу пре три године – 30. јануара 2020. године. Проглашени статус је помогао да се међународна пажња фокусира на претњу по здравље, као и да се ојача сарадња у производњи вакцина и осталих третмана против новог вируса.

Закључено је да, иако је САРС ков 2 био и наставиће да кружи широм света и да се развија, чини се да тренутно циркулишуће варијанте нису повезане са већим ризиком од тежих клиничких форми болести, односно да то више није необичан или неочекиван догађај.

– Као основ за укидање ванредне ситуације на састанку Комитета за ванредне ситуације истакнут је тренд смањења смртних случајева од ковида, смањење хоспитализација и пријема у одељења интензивне неге, као и висок ниво имунитета становништва на САРС ков 2. У свету је дато 13,3 милијарде доза вакцина против ковида 19. Тренутно је 89 одсто здравствених радника и 82 одсто особа старијих од 60 година завршило примарну серију вакцинације (почетна једна или две дозе препоручене према распореду вакцинације), иако покривеност у овим приоритетним групама варира у различитим регионима – истичу у „Батуту”.

Комитет СЗО је нагласио да ће бити од кључног значаја да се размотре мањкавости уочене током пандемије. Генерални директор СЗО, др Тедрос Адханом Гебрејесус, нагласио је да одлука да се укине највиши ниво узбуне не значи да је опасност прошла, уз напомену да би ванредна здравствена ситуација због ковида 19 могла бити враћена на снагу ако се ситуација промени.

– Најгора ствар, коју било која земља сада може да уради, јесте да искористи ову вест као разлог да спусти позорност, да демонтира системе које је изградила или да пошаље поруку грађанима да ковид 19 није разлог за бригу – истакао је генерални директор СЗО.

Професор др Зоран Радовановић, епидемиолог, каже за „Политику” да постоје догађаји – заразе, поплаве, земљотреси – који представљају ванредну ситуацију и захтевају хитну акцију на локалном, регионалном или националном нивоу. Са њима се носе власти погођеног подручја, било саме, било уз помоћ са стране. Сасвим је друга ствар када се процени да таква опасност може да се прелије преко државних граница. Тада се активира Светска здравствена организација (СЗО) и проглашава јавноздравствени догађај међународног значаја (ЈЗДМЗ). То је кључан појам у заштити здравља у глобалним размерама, а предвиђен је Међународним здравственим правилником. Правилник је ступио на снагу 2007. године и од тада је овај систем позорности активиран шест пута: због свињског грипа Х1Н1 (2009), еболе у западној Африци (2014), дечје парализе (2014), зика грознице (2016), еболе у ДР Конгу (2018) и ковида 19 (2020).

– Десило се да је свих шест пута било речи о вирусној болести, мада ЈЗДМЗ не мора уопште да буде нека зараза, већ рецимо појава екстремистичке групе која расејава хемијске отрове или активира „прљаве” радиоактивне бомбе. Када се прогласи ЈЗДМЗ, све 193 чланице СЗО имају обавезу да сарађују, а за отклањање настале опасности добијају помоћ у новцу и опреми из постојећих наменски формираних фондова. Пандемија је сличан, али ипак посебан појам. О њој се говори када се болест јави бар у два жаришта у једном делу света и потом пренесе бар у један други део света (да поједноставимо, на други континент). За последњих 120 година свет је погодило шест пандемија: шпанска грозница (1918), азијски грип (1957), хонконшки грип (1968), колера (1961), сида (1981) и свињски грип (2009) – истиче др Радовановић.

Наш саговорник појашњава да је у Србији „епидемија од већег епидемиолошког значаја”, како гласи законска формулација, због пандемијe ковида 19 проглашена 20. марта 2020. године. Формално, она би требало да буде одјављена када прође време двоструке максималне инкубације од појаве последњег случаја, дакле 28 дана. Ако би ковид 19 показао изразит сезонски карактер, односно ако би нестао преко лета, то би било нормално решење. Међутим, ако случајеви буду „капали” један по један наредних месеци, здравствене власти би требало да у једном тренутку реше да ковид 19 више није јавноздравствени проблем и да га административном одлуком „укину”.

– У сваком случају, уколико се не јави нова варијанта вируса, радикално друкчија од претходних, као што је био случај са омикроном, пандемија ковида 19 биће приведена крају. То треба да се деси овог пролећа. Остаће нам да се навикнемо да је лепези зараза са којима се суочавамо додата још једна. Можемо да будемо релативно опуштени јер је, с једне стране, популација оболевањем или вакцинацијом стекла висок ниво колективног имунитета, а с друге стране, вирус је мање опасан него пре три године, па се много ређе спушта на плућа. То не значи да се не треба чувати, јер чак и благ облик болести може да остави озбиљне последице – сматра др Радовановић.

Од короне је преминуло више од 6,9 милиона људи на свету.

Препоруке СЗО

Генерални директор СЗО дао је привремене препоруке свим државама потписаницама Међународног здравственог правилника. У њима се наводи да треба одржавати националне капацитете уз припреме за будуће догађаје како би се избегла појава панике и занемаривања, да треба интегрисати вакцинацију против ковида 19 у програме вакцинације, уз улагање напора да се повећа покривеност вакцинацијом за све особе из група високог приоритета, да је неопходно објединити информације из различитих извора података у оквиру надзора над респираторним патогенима како би се омогућило свеобухватно сагледавање ситуације. Сматра се и да се треба припремити да медицинске противмере (вакцине, дијагностика и лекови) буду одобрене у оквиру националних регулаторних оквира како би се обезбедила дугорочна доступност и снабдевање и наставила сарадња са заједницама и њиховим лидерима. Битно је и наставити са укидањем здравствених мера у вези са међународним путовањима због ковида 19, на основу процене ризика и не захтевати никакав доказ о вакцинацији против короне као предуслова за међународна путовања. СЗО сматра и да треба подржати истраживања за побољшање вакцина.