Надоградњом до нових квадрата

У Нишу већ десет година цвета надградња у којој су предузимљиви инвеститори пронашли прилику за зараду, а бескућници шансу да лакше дођу до крова над главом. Некада су у овом граду претежно зидане зграде са равним кровом које су погодне да се подигне спрат-два више, поготову ако је реч о нижим зградама, мада није реткост да се надограђују чак и дванаестоспратнице. Важно је да се постигне договор са кућним саветом и да је зграда на доброј локацији.

Последњих година посао је уходан и дозволе се добијају лакше, тако да је све већи број оних који се баве овим послом. Оваква изградња је јефтинија, па су самим тим и станови јефтинији. Зависно од квалитета, локације и услова градње, цене се крећу од 500 до 1.000 евра по квадрату. Најјефтиније је када се плати унапред, односно када купац учествује у суфинансирању изградње, али је тада и ризик највећи. Када је стан готов, цена му је знатно виша, поготову ако је на доброј локацији.

Инвеститори су најчешће физичка лица која склапају уговор са кућним саветом (неопходан потпис већине станара). На основу тог уговора, инвеститор подноси захтев урбанистичкој служби. Међутим, често запне већ код изјашњавања станара. Наки траже да им се уведе грејање, други хоће лифт, трећи кабловску телевизију, а има и оних који желе само новац.

Када се тај проблем премости, на основу идејног пројекта који прихвате урбанисти, прави се главни пројекат, инвеститор плаћа комуналије и градња може да почне. До проблема долази касније у току извођења радова када инвеститор одступи од уговора и пројекта – не поштује габарите, добије један спрат, а подигне два, тавански простор мимо пројекта претвори у стамбени, пробија рокове.

Ипак, највише проблема има у продаји станова. Инвеститори су по правилу физичка лица која се баве изградњом и продајом станова. Исти човек се појављује у улози инвеститора и у улози агенције која продаје стан. До пре две-три године то није могло, али сада је он порески обвезник који на продати стан плаћа порез на капиталну добит и ПДВ на инвестицију и продате станове.

Директор једне фирме која се бави извођењем радова (не жели да му се помиње име, иако слови за солидног извођача) поверава нам да се станови продају већ "на цртежу", при чему купци често не проверавају да ли је нешто спорно, рецимо са станарима зграде која се надограђује. Највећи проблем је што се овера предуговора обавља у суду, а суд нема обавезу да проверава да ли је тај стан, можда, већ продат некоме другом. Суд само потврђује да су се две стране сагласиле о купопродаји.

– Дешавало се да се у току дана исти стан прода више пута, да га истовремено продају и агенција и сам инвеститор. То се обично дешава када инвеститор западне у финансијску кризу па не може да настави градњу. Било је случајева да иселе станаре из нижих спратова, наводно да им адаптирају станове, а онда продају њихове станове, тако да људи остану на улици. Дешавало се и да преварени купац, да би извукао новац, на основу овереног уговора у суду којим доказује власништво, прода стан. Тако спорни стан промени и неколико власника, а цех плати последњи у ланцу. Било је, чак, случајева да покажу другу, лепшу зграду у којој је наводно стан, поготову ако је купац из другог града – наводи наш саговорник.

Управо из ових разлога у последњих неколико година велики број Нишлија је остао и без стана и без новца. Дешавало се да људи продају стан да би под повољним условима дошли до бољег стамбеног простора, али су остајали и без оног што су имали. Због обмане купаца, неколико агенција се нашло на суду.

По речима нашег саговорника, људи греше што покрећу поступак против агенције, јер је она само посредник у продаји станова. Наиме, било да купује стан преко агенције, било директно од инвеститора, купац уговор закључује са инвеститором. Када кривични поступак покрене јавно тужилаштво, несавесног инвеститора притворе, поступак се отегне и преварени купац нема ништа од тога. Због тога је боље да туже самог инвеститора, а не агенцију, саветује наш саговорник.

Када је реч о квалитету надградње, углавном је задовољавајући. Гради се све боље, јер је и конкуренција све већа. Животни стандард нам је, међутим, такав да многи траже уградњу јефтинијег материјала па ту настаје други проблем. Дешава се, рецимо, да се мокри чвор нађе изнад нечије спаваће собе. До проблема не мора да дође ако се уради добра изолација, али треба помирити квалитетно и јефтино, а то није баш лако.