Демографија и женска „кривица”

Међународни дан породице, који се на предлог Уједињених нација прославља већ 30 година, у Србији се обележава у сенци незапамћених трагедија у којима је живот изгубило деветоро деце из Основне школе „Владислав Рибникар” и њихов чувар, док је у масовном убиству у Младеновцу и Смедереву живот изгубило осморо људи, оценила је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. Отварајући скуп под називом „Једна је породица”, који је одржан у организацији са Центром за истраживање и развој друштва „Идеас”, она је нагласила да се породице у нашој земљи суочавају са бројним изазовима. Подаци сведоче да млади све касније ступају у брак и одлучују се на мањи број деце. Вишегенерацијска породица, која је вековима била заштитни знак овог поднебља, потпуно одлази у историју.

„Забрињава ме чињеница да се у јавности креира наратив да је жена крива за лошу демографску ситуацију у друштву, односно да се у 21. веку чују гласови да абортус треба забранити. Иако велики број жена има проблем са репродуктивним здрављем, јавни разговор о овим темама често изазива велику буру. Подаци неумољиво сведоче да све већи број парова има проблем са немогућношћу да се оствари у родитељству. Често истичем да су жене те које чешће подносе притужбе правној служби повереника за заштиту равноправности, пре свега због дискриминације на основу пола и старости, али неравноправност је највећа управо у породици”, нагласила је Бранкица Јанковић.

Помоћница министра за људска и мањинска права Нина Митић оценила је да је Закон о родној равноправности, упркос негодовању који је изазвао у једном делу јавности, спасио животе великог броја жена. Она је подсетила да здрава породица јесте основа здравог друштва, али да се морамо суочити са чињеницом да сваке године у породично-партнерском односу бива убијено око 30 жена.

Представница Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) у Србији Невена Шовић скренула је пажњу на чињеницу да светска статистика говори да се свега трећина породица на свету уклапа у идеализовану представу о породици, коју чине мама, тата и дете. Она је нагласила да чак две трећине породица чине самохрани родитељи, парови без деце, баке и деке које сами гаје унучиће, вишечлане породице…

Представљајући резултате истраживања о припадницима трећег доба у Србији, које је урадио Центар за развој друштва „Идеас”, директор овог центра Марко Милановић истакао је да је за две трећине старих у нашој земљи важно да учествују у породичним активностима.

„Охрабрује податак да чак 75 одсто старих сматра да су важни својој породици. Истовремено нас брине налаз да је скоро петина старих рекла да нема блиског члана породице. Само трећина наших седокосих суграђана сматра да је важна друштвеној заједници, а тек сваки пети учествује у активностима те заједнице. Подаци такође говоре да скоро 40 одсто старих има проблеме са менталним здрављем, односно да се бори са стресом, депресијом и анксиозношћу, а скоро две трећине њих признаје да се осећа усамљено. Поред тога, истраживање такође сведочи да је пет одсто старих доживело физичко насиље, а осам процената њих било је жртва емоционалног насиља”, закључио је Милановић.

Радост, асоцијација за дете

Министарство за бригу о породици и демографију почетком године спровело је две националне студије о ставовима младих по питању породице и брака и репродуктивног здравља, а први резултати показали су да је породица изузетно важна за младе у Србији. Како је јуче истакла др Дарија Кисић, министарка за бригу о породици и демографију, млади у Србији, упркос свим изазовима, имају традиционална и здраворазумска размишљања о породици, будући да две трећине испитаника брак својих родитеља доживљава складним, а нешто више од половине њих исказује жељу да има породицу сличних вредности из које потичу. Истраживање, којим је било обухваћено 2.456 ученика трећих и четвртих година средњих школа из Војводине, Београда, Шумадије, Западне, Јужне и Источне Србије, као и са Косова и Метохије, показало је да готово сви млади желе децу и то бар двоје, док је њих 40 одсто одговорило да жели троје и више деце. Чак 80 одсто њих жели да се остваре као родитељи пре 30. године, 90 одсто мисли да су најбоље године за брак до 30. године, а за 82 одсто испитаника асоцијација за дете је радост.