До струје преко панела на свом крову

Све видљивији и гласнији у јавности однедавно и код нас су прозјумери. За сада су још малобројни: нешто више од 800 прозјумера на крововима својих кућа помоћу панела производи чисте, зелене киловате којима греју домове, покрећу веш-машине и шпорете, укључују климе...

У Србији се званично зову купци-произвођачи. То су пионири зелене енергије на коју човечанство мора од сада да рачуна. Помало збуњујући назив прозјумери је интернационализована англосаксонска кованица, заправо име за сакупљаче сунчеве енергије и произвођаче соларне електричне енергије.

Исплатива инвестиција

Европа, а у последње време и многи други делови света, окрећу се сунцу као обновљивом извору енергије. Цена струје ће даље расти што је важан разлог да се инвестирање у соларне електране учини исплативијим, а то је задатак и надлежних ресора. Основно је питање како омогућити прозјумерима да што лакше и брже поставе соларне панеле на кровове сопствених кућа и смање рачуне за електричну енергију, али и да – уз веће произвођаче, компаније и државне институције – у националну мрежу убаце што више киловата зелене енергије.

Србија, према најновијим подацима, има 886 прозјумера, једну стамбену заједницу и 275 правних лица, укупно 1.162 соларне електране. Наши „соларци” производе укупно око 21 мегават електричне енергије, од чега на домаћинства отпада око 7,3 мегавата, на стамбене заједнице 9,5 киловата а на остало – око 13,7 мегавата.

Србија за сада каска за окружењем у погледу броја како малих (породичних), тако и већих соларних електрана, али има изгледа да се изменом низа закона ситуација побољша. У Хрватској је, током прошле године удвостручен број електрана на сунчеву енергију: крајем фебруара ове године на мрежи је било више од 8.000 соларних електрана.

Прозјумери у Србији користе електричну енергију из сопствених соларних централа на крововима својих кућа, а у изградњу већих соларних електрана крећу и компаније.

Како би се постигла енергетска стабилност, државе у окружењу доносе олакшице подстичући производњу струје из обновљивих извора, пре свега, соларне енергије. У Србији је процес до статуса прозјумера скраћен на 20 дана, а Црна Гора и Хрватска су, рецимо, укинуле ПДВ на соларне панеле.

Слободан Перовић

 – Ако погледамо нашу мапу пута ка енергетској транзицији, садржану у Интегрисаном националном енергетском климатском плану, прозјумери попуњавају свих пет подручја које план дефинише – енергетску ефикасност, декарбонизацију, енергетску сигурност, иновације, утицај на унутрашње тржиште. Својим доласком на српско тржиште доносе кључни елемент за енергетску транзицију, а то је храброст – каже Слободан Перовић из компаније „РП Глобал ОИЕ”.

Број произвођача соларне енергије у Србији вероватно ће у скорој будућности бити далеко већи, нарочито ако имамо у виду да ћемо за годину-две струју плаћати по тржишној цени.

Али, у међувремену надлежни би требало да разреше проблеме пред којима су се нашли домаћи прозјумери. Перовић подсећа на неке: неопходно је да се обезбеди откуп вишка струје на крају обрачунског периода, да се омогуће фискалне олакшице за изградњу соларних електрана.

– Држава већ две године издваја субвенције за прозјумере као део Националног програма енергетске санације, а ове године најављен је трећи, највећи циклус од 70 милиона евра, у наредне четири године, за мере енергетске ефикасности, производњу и рационалну употребу енергије – подсећа наш саговорник.

Прозјумерима би помогло и укидање, односно повраћај ПДВ-а на панеле, опрему за соларне електране, према већ успостављеним моделима куповине првог стана или опреме за бебе.

Ненад Маричић, један од првих купаца-произвођача соларне енергије у Србији, истиче да је тренутни начин обрачуна за прозјумере неповољан, јер се целокупна преузета електрична енергија сматра основицом за обрачун акцизе и других накнада, без обзира на то имају ли својих вишкова или не, што је, сматра он, погрешно. Уколико је производња већа од потрошње, онда би основица за обрачун требало да буде нула киловат-сати. То је основни принцип нето мерења.

Како изгледа правилан начин обрачуна, предочио је Владан Шћекић, програмски директор Центра за унапређење животне средине, на примеру домаћинства из Словеније кроз рачуне за електричну енергију за један месец из периода пре и након што је постављена соларна електрана:

– Ради се о кровној соларној електрани снаге 27 киловата и у домаћинству су инсталиране топлотне пумпе за грејање и хлађење. На рачуну из јануара 2022. види се да је потрошња словеначког домаћинства висока и да је укупни трошак 398 евра. Покретањем рада соларне електране породица значајно смањује рачун, па он износи 37 евра. Узета основица за обрачуне износи нула киловат-сати, нето мерење је правилно примењено и рачун је 10 пута мањи од оног из истог месеца претходне године.

Владан Шћекић

Ненад Маричић, заједно са породицом у Руми, поседује соларну електрану снаге 7,36 киловата. Каже да је идеју о сопственој електрани разматрао десетак година. Закон тада није дозвољавао такав појединачни подухват. Све се променило половином 2021. године.

– Тада је објављена уредба која нам је омогућила да постанемо прозјумери, купци-произвођачи струје. У новембру 2021. године поставили смо електрану на кров. Уградња соларног система завршена је за само један дан, али смо званично постали прозјумери тек у мају 2022. јер је добијање званичне дозволе за почетак рада била компликована и до тада непозната процедура. Највећи проблем била је, дакако, папирологија, коју данас прозјумери завршавају за два месеца – каже Маричић.

 Он додаје да у овом подухвату нису имали финансијску подршку државе, јер општина Рума у тој години није ни расписала конкурс за субвенционисање, нити су могли да им кажу да ли ће шанси за државну помоћ бити наредних година.

– Кренули смо без те подршке. Ваљало је уложити 6.700 евра – открива наш саговорник.

Спокојно чекају поскупљење струје

– Тренутни обрачун неповољан је за прозјумере: период отплате инвестиције у нашем случају је 12 година. Та бројка веома је променљива и зависи од тога колико сте велики потрошач струје. Ако вам је потрошња стално у црвеној зони, инвестицију можете да исплатите за шест година. Али, ако сте непрекидно у зеленој зони, инвестицију ћете отплаћивати 20 и више година – израчунава Маричић.

Када струја поскупи, прозјумери ће поскупљење осетити мало или нимало, истиче он, што и јесте сан сваког потрошача.

Како постати прозјумер

Информације о томе како се постаје купац-произвођач могуће је пронаћи у публикацији Центра за унапређење животне средине. Процену могућности изградње соларне електране на крову своје куће могуће је урадити помоћу соларног калкулатора: https://solar.sumeiklima.org/

Највећа соларна електрана у Лапову

Недавно је пуштена у рад највећа соларна електрана у Србији „Деласол” у Лапову. Извођач радова је компанија „МТ-Комекс”, редовни члан Удружења „Обновљиви извори енергије у Србији”.

Ова електрана простире се на 12,5 хектара и укупна снага износи 9,9 мегаволта. Она ће струјом снабдевати 2.100 домаћинстава у околини.

Чиста енергија и у Пожаревцу

У ритејл парку у Пожаревцу недавно је постављено 2.414 фотонапонских соларних панела који ће производити зелену енергију и на тај начин допринети мањим емисијама угљен-диокисида, који је један од главних узрока климатских промена.

Иза градње ове кровне соларне електране на Стоп шоп ритејл парку стоји компанија за комерцијалне некретнине „ЦПИ Проперти група”. У пет од 14 ритејл паркова у Србији – Борчи, Суботици, Смедереву, Пожаревцу и Вршцу – постављене су паметне соларне клупе с пуњачима за мобилне телефоне, бесплатном вај-фај интернет конекцијом и подацима о времену и квалитету ваздуха у реалном времену. Парк у Лазаревцу опремљен је ветрогенератором и фотонапонским системом јавне расвете који обезбеђује чистију енергију из одрживих извора.

Лимити у новом закону

Скупштина Србије усвојила је недавно измене и допуне Закона о коришћењу обновљивих извора енергије. По новим одредбама, купци-произвођачи биће лимитирани у погледу снаге производног објекта, соларне електране. Домаћинства ће моћи да произведу до 10,8 киловата, а правна лица 150. Како нам је јавио Владан Шћекић, програмски директор Центра за унапређење животне средине, правна лица имаће прелазни период до 1. јула 2024. године, како би завршили постојеће пројекте у том периоду имаће лимитирану производњу на 5 мегавата, а након тога 150 киловата.