Представа Хамлета у Мрдуши Горњој

Дакле, радикали су још једном показали да су најсрпскија странка на овдашњој политичкој сцени! Као да није довољно што се попови тако смерно туку да Свети синод мора да баца мантију у ринг, него су „Шешељијанци” одлучили да понове показну вежбу из скорије нам ратничке историје.

Најпре је демаркациона линија Карловац–Карлобаг–Вировитица–Подравка–Ровињ подвучена дебелом црвеном линијом, а онда је унутар тог светог простора извршена подела улога – а ради што „живље” реконструкције преломних догађаја у епохи расплета.

И тако војвода Воја сада глуми САО СРЈ, Тома Неверни је САО Крајина, Тодоровићу је припала улога САО Славонија, Вјерица Благоглагољива Радета је САО Ватикан, док је Мирчићу додељен САО ПАО.

И ту настаде збуњујућа енигма... Наиме, Вучић је одбио улогу САО Македонија, те је тако читав пројекат укочио – а да нико не зна чији даљински управљач му је у руци!

Брже-боље појавиле су се информације да је Вучић постао туристички водич по бањама Србије – не би ли открио у ком зденцу се крије његова лична посланичка оставка (која је „бланко” к’о Палома Бланка у извођењу Аце Лукаса).

Према другим изворима, будући да је познат као човек који се „држи речи ко пијан плота”, елоквентни Александар се бацио на расписивање тендера за извођење радова на његовом политичком тестаменту – у којем су таксативно побројани сви они који су се ујели за језик у покушају да га „правилно” цитирају у усменим клаузулама уговора и договора које је речени Александар потписивао у ваздуху.

Уживевши се у улогу свенародног генсека, а пратећи реформистичке трендове у мушкој метро-сексуалној култури, поуздани доушници кажу да је Вучић одабрао да буде „дилдо ни на небу ни на земљи”. И да у ту сврху, предано увежбава хамлетовске монологе, а нарочито онај најпознатији, који у преводу великог Лазе Костића гласи: „Трт-мрт, живот ил’ смрт”.

Међутим, једина права истина, у мору гласина и трачева, јесте да је свестрани (скоро па ОНОСТРАНИ!) Вучић заправо отишао на ВМА, да му тамошњи пластични хирурзи изврше одређене естетске корекције, а које се тичу смањивања његових пренапрегнутих усана, које политички противници називају „рибља уста”, ваљда због прогутаних младунаца плаво-жуте ајкуле и дринске сомовине.

Међутим, баш ту, у болничком апартману, сустигоше га директиве, депеше, упутства – али не и телеграми подршке (за оне друге телеграме оцењено је да је још рано).

Наиме, Драган Тодоровић га је комесарским тоном замолио да се „пластично преруши” у Тому Николића – како би се јавности показало да је радикалско страначко јединство као кремен камен. А „правог” Тому ће спровести код Ивице који се већ понудио да дотичном изроду пружи заштиту, по избору: или у „Лази Лазаревићу” или у „Схевенингену”, како би могао да се без посредника и курира суочи са својим Творцем...

Међутим, Зоран Красић се јавио холандским факсом, с препоруком да се Вучић „оперативно трансформише” у Мају Гојковић, како би ем климактеричном Томи отфикарили крила, ем би показали да у доба клонирања – мајки може да буде више, али је мајчинска странка само једна – она чије се име изговара са меким, благо храпавим „р” које се конвертује час у „л”, час у „в”, а у зависности од стања курса на водостају Саве, Купе и Уне...

Да не заостане у акционој иницијативи, Гордана Поп-Лазић, из разумљивих разлога женске сујете, дала је писани предлог да се Вучић „радикалним лифтингом лица” преобликује у Синана Сакића. Тако би се елити показало да и славни људи, звезде приступају СРС-у, и то не оне силиконске пуфнице већ домаће мужјачине на које узалуд кидишу и турске ајкуле у Кушадасију!

Збуњен и затечен оволиком количином имагинативних предлога својих партијских другова, Вучић им се захвалио и саопштио да би он, ипак, упркос стањивању „џегеровских” усана, желео да остане Александар Вучић, зарад породичног, партијског и националног просперитета.

Након што су добили његов молебан-одговор, преостали живи сведоци ми се и даље куну у децу својих секретарица да – када су генсекову жељу пренели Тамо Где Треба – једини коментар је гласио: „Вучић? Који Вучић?”.