Европски савезници Зеленског терају на изборе

У Украјини је недавно почело да се прича о изборима и појављују се различити ставови о томе да ли ће редовни парламентарни избори бити одржани на јесен. За сада све зависи од развоја ратних дејстава. Међутим, председник Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) Тони Кокс рекао је да парламентарни и председнички избори у Украјини морају да се одрже на време, чак и у ванредном стању, јер је таква обавеза садржана у Повељи Савета Европе, коју је Украјина ратификовала. То је изазвало узнемирење у седишту председника Володимира Зеленског, који је пре четири дана рекао да избора неће бити ако се рат не заврши.

У интервјуу за „Европску правду” у уторак, Кокс је објаснио да није на ПССЕ да каже како да то ураде, али је на Украјини да спроведе слободне и фер изборе. Рекао је да је свестан да је у Украјини сада ванредно стање и да Устав не дозвољава одржавање избора у тим условима, али је нагласио да званични Кијев треба да се ухвати укоштац с тим изазовом. „И, наравно, ви ћете то учинити”, нагласио је Кокс и додао да постоје примери других држава, посебно Турске, која је успела да одржи изборе после разорног земљотреса.

Европски званичник разуме да је победити у овом рату и „преживети руску инвазију” већ невероватан изазов, али да ће изазов да се „обнови, ојача, поново изгради земља уз поштовање правила демократије, владавине права и људских права – такође бити пред Украјинцима још много година”. „Али морате превазићи овај изазов, јер ако то не учините, онда ћете и сами постављати питање шта сте бранили у овом рату који је Русија покренула против Украјине”, констатовао је Кокс.

У интервјуу за „Вашингтон пост” у суботу Зеленски је изричито рекао да ове јесени у Украјини неће бити парламентарних избора уколико у то време буде на снази ванредно стање. Подсетио је да Устав забрањује билo какве изборе током ванредног стања и да се они могу одржати 90 дана по престанку такве ситуације. Редовни парламентарни избори требало би, иначе, да буду одржани 29. октобра ове године, а трајање ванредног стања је обновљено до 18. августа. Украјински председник је фактички потврдио да забрана избора која је на снази током ванредног стања неће бити укинута, а медији констатују да би избори можда могли да се одрже ако се рат заврши до средине августа и не продужи ванредно стање. Председнички избори требало би да буду одржани у марту идуће године.

Председник Зеленски је свестан да је под притиском и да би Коксово упозорење могло да значи да је време да се рат приводи крају. Влада у Кијеву недавно је издала наредбу да се интензивирају припреме за парламентарне изборе, али су услови за њихово одржавање престанак рата и укидање ванредног стања. Већина обавештајних и медијских процена, међутим, сада указује да су мале шансе да се рат заврши ове године.

Зеленском, као уосталом ни турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану, не одговара да се избори одржавају у оваквој ситуацији, јер није постигнут знатан успех на фронту, контраофанзива се одлаже јер је процењено да Украјинци немају довољно снага за њу, а и незадовољни су количином наоружања које су им послали партнери. Уколико се задржи оваква ситуација на фронту и не успеју да је поправе у току неколико летњих месеци – избора неће бити. Рат је у знатном делу земље нанео озбиљну штету, а други проблем су и милиони избеглица које су отишле у иностранство. Ситуација је донекле упоредива с Турском, јер је су делови те земље погођени земљотресом били Ердоганово гласачко упориште, које је остало у трагичној ситуацији.

Што се тиче Украјине, уколико не дође до ослобођења заузетих територија, део грађана ће то сматрати издајом и то је за владајућу странку Слуга народа велики проблем, поготово ако не успе да представи да су ипак очували део државе и да је наступио мир. У Украјини се разматрају и опције да се отворе бирачка места у иностранству, да се гласа електронски или поштом. Међутим, поставља се питање за кога би гласали Украјинци који су напустили државу.

Одржавање предизборне тензије у јавном мњењу подстицано је како би се одржала борбена политичка тензија и грађани Украјине уверили у исправан и непобедив курс владајуће већине у скупштини. Али Украјинци, па ни опозиција, немају поверења у електронско гласање, као ни оно путем поште, због лаке могућности фалсификовања. Локално социолошко истраживање јавног мњења дошло је до резултата да само осам одсто испитаника у потпуности верује резултатима гласања путем поште, док електронском гласању у потпуности верује 19 одсто учесника анкете.

Ни опозиција (све проруске странке су забрањене) сада нема интерес да се избори одрже у октобру, јер је потребно време за политичку обнову. Верује се да би опозиција изгубила изборе уколико се ипак одрже у октобру. До јесени ће ствари у Украјини можда бити јасније: или ће се ићи ка крају рата или ће он дефинитивно прерасти у дуги исцрпљујући сукоб.