Државна матура ће бити одложена

Државна матура – најважнији испит за крај средњег образовања и упис на факултете готово извесно неће бити уведена у јуну 2024. године као што предвиђају важећи просветни закони, него ће бити одложена за две године, за крај школске 2025/26. Према незваничним сазнањима нашег листа, бројне сугестије, примедбе, предлози током недавно завршене јавне расправе о сету образовних закона указивале су да систем није спреман за овај реформски искорак и да би увођење велике матуре морало да се одложи. Најпре је била идеја да се званично прво полагање велике матуре у пуном обиму одложи за годину дана, али се због језивог масакра и трагедије у врачарској осмолетки, која је жестоко потресла образовни систем, затим неопозиве оставке коју је поднео ресорни министар Бранко Ружић и најављивања избора у септембру, када почиње нова школска година, ипак дошло до предлога да се полагање опште, стручне и уметничке матуре пролонгира мало дуже, до јуна 2026.

Према томе, план, још не и коначна одлука, јесте да прва генерација која ће великом матуром завршити средњошколско образовање буду садашњи ђаци првог разреда гимназија и четворогодишњих смерова стручних и уметничких средњих школа. Овај предлог, како незванично сазнајемо, упућен је на изјашњавање свим релевантним институцијама, очекује се да ће бити усвојен, да ће се затим и званично наћи у Нацрту измена и допуна закона о средњем образовању. Ова сазнања „Политике” нису званично потврдили у Министарству просвете, али их нису ни демантовали.

Oдлука о одлагању велике матуре још није коначна, али јој у прилог иде то што су високошколске установе добрано закасниле с објављивањем предлога и одлука о томе како ће резултате с велике матуре уважавати за упис бруцоша. Подсетимо, рок да објаве нова уписна правила уз рачунање бодова с државне матуре, био је крај августа прошле године, али то многи факултети нису благовремено урадили. Притом, немали број високошколских установа планирао је да организује додатне пријемне испите, такозване провере додатне склоности и способности, а да просветном врху, па ни будућим студентима, још нису сви објаснили шта ће на тим испитима проверавати.

Генерација средњошколаца која је сада трећи разред, која је до сада била виђена као прва која ће полагати државну матуру, а коју су надлежни уверавали да ће још прошлог септембра знати шта чека за крај средњег образовања и упис на факултете, још нема јасну слику о томе. Обећане су им и збирке за припрему за полагање најважније провере знања на прелазу из средњег у високо образовање, али и оне су „на дугом штапу” и даље у припреми и не очекује се да ће бити спремне пре предстојећег септембра. Пре тога би требало да просветни врх пропише праг пролазности за сваки матурски тест, јер ни то није урађено.

Тражећи одговоре на низ недоумица о државној матури коју треба да полажу а о којој недовољно знају, средњошколци окупљени под капом неформалног удружења „И ми се питамо” предали су просветној власти петицију с 25.000 потписа противећи се увођењу овог испита и истичући да је концепт недовршен, да нема дефинисан крај. Нису добили концизне одговоре на сва отворена питања међу којима су и како ће моћи да промене факултет, или да студије упишу накнадно, не у години у којој су завршили средњу школу, и како ће се на високошколске установе уписивати ђаци који су матурирали по старом моделу...

Да ће континуитет у одлагању државне матуре бити настављен, могло се наслутити прошлог месеца када је Бранко Ружић, сад одлазећи министар просвете, у више наврата јавно иступајући наглашавао да ће велика матура „бити имплементирана у оном тренутку када све буде кристално јасно уз нулту толеранцију за било коју врсту изненађења” и да се „неће увести наметањем и не сме да буде на уштрб оних којима је намењена, а то су средњошколци”.

Проба државне матуре као верна симулација овог испита на националном нивоу планирано је да се одржи од 31. маја до 2. јуна.