Сунакови конкуренти у ниском старту

Ко је следећи премијер? Ово питање намеће се у британској јавности и међу владајућим конзервативцима од када су опозициони лабуристи освојили локалне изборе у Енглеској. Њихов успех подстакао је мишљења да имају шансе да узму власт на општим изборима следеће године, али и питање шта ће бити са конзервативцима. Риши Сунак је трећи шеф владе и челник владајуће странке у последњих годину дана, а већ се спекулише о томе ко ће бити његов наследник. Вероватноћа још једног надметања за вођство у тако кратком периоду лебди над Сунаком, иако је тек недавно обележио 200 дана на функцији. По Вестминстерским кулоарима се шушка да високорангирани конзервативци „оштре копља” и да се почињу груписати у фракцијама око потенцијалних фаворита. Иако поједини посланици набеђују медије да је прерано говорити о овој теми и да такав наратив сада није добро дошао, у штампи се већ појављују имена потенцијалних наследника и водичи кроз биографије посланика који се већ боре за власт у конзервативној странци.

Неизоставно име без којег последњих година није могао бити састављен овакав списак је Борис Џонсон. Од када је Сунак наследио Елизабет Трас, премијерку с најкраћим мандатом у историји британске политике, колају приче да Џонсон вреба иза угла чекајући погодан тренутак да се врати у Даунинг стрит. Минула конференција странке показала је да се многи чланови и даље „моле” да се Џонсон врати. Наиме, они су га подржали када је постао премијер, потом су гласали за његову наследницу Елизабет Трас, која је дошла у фотељу након што је Џонсон под притисцима поднео оставку, а сада пак имају шефа којег нису желели. Међутим, већина у странци каже да би Џонсонов повратак био сулуд потез и да треба да се усредсреде на то да Сунак обезбеди победу странци на следећим изборима и врати углед који је у међународној заједници носила позиција британског премијера.

Занимљиво је да медији у својим „топ листама” у самом врху не именују ни Сунака ни Џонсона, већ министарку за међународну трговину – Кеми Бејднок. Она је миљеник, тврде брегзитовске партијске струје, која је битна ових дана у британској политици. Партијски великан Мајкл Гов је међу њеним највећим обожаваоцима. Ако она пак изгуби подршку конзервативне деснице, процена је да ће користи имати Суела Брејверман, министарка унутрашњих послова која ужива подршку доброг дела партијских ветерана, такође тврдолинијских присталица брегзита, али не и шире јавности од када је прелазе миграната малим чамцима преко Ламанша назвала „инвазијом на нашу јужну обалу”. На листи потенцијалних Сунакових наследника коју је објавио „Политико” налази се и Пени Мордант председница Доњег дома која је била Сунаков главни ривал у претходној утрци за челника странке. „Политико” није заборавио „кеца у рукаву”, бившег министра за брегзит – Дејвида Фроста, искусног политичара који се залаже за смањење пореза. Овај пут упадљив је и министар одбране Бен Волас који се није кандидовао на минулим такмичењима за лидерство. Волас фигурира као стабилан и поуздан политичар са завидним учинком, поготову након одлучног одговора на рат у Украјини. Намеће се питање да ли ће он хтети и сада да се кандидује, поготово јер се спекулише да га више интересује ускоро упражњено место генералног секретара НАТО-а. Вођење трансатлантског савеза привлачније је од перспективе челника британске опозиције – ако узмемо у обзир пораз торијеваца на општим изборима. Колико је Волас у јавности жељени кандидат, толико је Лиз Трас неко кога не би волели опет да виде у партијском врху. Период од 49 дана на челу кабинета био је трауматичан и за грађане колико и за ову премијерку. У том контексту радије би Џонсону опростили афере и вратили га да води странку. Њен недавни интервју у којем тврди да нема амбиције да опет заузме премијерску позицију донекле је умирила јавност.

Рекло би се да ће, које год име буде извучено из шешира, то бити члан десничарске брегзитовске струје. Некада доминантно либерално крило владајућих торијеваца утихнуло је откако је Дејвид Камерон отишао након што је расписао референдум 2016, којим је Велика Британија постала прва чланица која је напустила Европску унију. Последице тог потеза трајно ће утицати на генезу развоја конзервативне странке и токове британске политике, који све јаче вуку удесно. При оваквом стању ствари задржати Сунака могао би бити најбољи избор.