Падају камате на наше обвезнице

Камате на наш јавни дуг падају, а успешност продаје обвезница је повећана, показују последње продаје државних хартија од вредности. Управа за јавни дуг Министарства финансија почетком маја поново је отворила десетогодишњу обвезницу из 2018, а на тој аукцији за доспеће 2028. године инвеститори су били вољни да плате камату од 5,6 одсто. Успешност продаје била је 76,72 процента. По сличној камати од 5,48 одсто крајем априла продате су двогодишње обвезнице, а у овом случају проценат успешности продаје био је 63,87 одсто.

Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту, каже да је принос на наше обвезнице сада неупоредиво нижи у односу на кризни моменат крајем лета и почетком јесени 2022. када је достизао осам и више од осам процената. Појашњава да смо, на нивоу света, достигли врхунац у рестриктивности монетарне политике централних банака и по том основу висине каматних стопа. Због тога нас у наредном периоду очекује преокрет и постепено спуштање камата на јавни дуг. Поготово за земље које су показале озбиљност и немају проблем са буџетским дефицитом као Србија.

„Предстоји нам период брзог и знатног обарања међугодишње инфлације. То се види почев од показатеља инфлације мерено индексом потрошачких цена, али и преко инфлације мерене велепродајним ценама, увозним ценама сировина, полупроизвода, берзанским ценама. Све ће то у кратком року да се прелије на малопродајне цене. Тај тренд ће пратити и каматне стопе, односно политике централних банака. Свакако са неким закашњењем, али ће пратити”, сматра Николић.

Ми смо достигли врхунац повећања камата и сад очекујемо кретање наниже, у супротном смеру.

„Проблем је што су врло снажни и непрекинути рецесиони притисци. У Европи је то врло изражено, а то је последица оштријег обарања инфлације. Тражња је пала, у међугодишњем је паду и у малопродаји и увозна. То се изражава и на Кину која у овом тренутку има дефлацију. Њихов индекс потрошачких цена је 0,1 међугодишње април на април прошле године. Они су на корак од дефлације. Многе земље сада међугодишње посматрано исказују дефлацију. Пад тражње у глобалној економији одразио се на Кину. Када нема тражње цене падају. У Кини је још израженији ефекат пада цена енергената, јер их они од Русије добијају по још нижим ценама. Иако и Европа убира плодове пада тражње и обарања цена енергената, сировина и полупроизвода који се увозе. Ценовни притисак је сада потпуно преокренут. Оно од чега је потицао пораст сада делује на обарање цена. И наравно имамо и негативни ефекат што се саме компаније боре да одрже профитне стопе преко високих цена својих производа. Међутим, притисци на обарање инфлације ће их свакако натерати да коригују ценовнике против њихов воље наниже”, наводи Николић.

Додаје да су цене увек нееластичне кад иду наниже, односно спорије се смањују, али притисак је тако интензиван да ће морати због конкуренције која ће то урадити.

Народна банка Србије прошле седмице прекинула је низ повећања своје камате и у јавности се могао чути коментар да је то учинила да високе камате не би поткопале привредни раст што су и они сами потврдили на представљању извештаја о инфлацији.

Николић напомиње да су висине каматних стопа у Европи, а поготово код америчких Федералних резерви, дефинитивно деловале рецесионо и на обуздавање тражње. То се одразило на цене које сада иду наниже.

„У таквим условима се поставило питање чему додатно затезати монетарну политику, јер је потпуно јасно да се тренд преокренуо. Свако ново затезање би деловало негативно по привредни раст. Наша централна банка следи све оно што раде у друге централне банке. Иако наша монетарна политика има ограничено дејство, јер може да делује само на кредите и камате у динарима. На оне у евро знаку утиче преко еурибора политика Европске централне банке”, каже овај економиста.

Процена ризика

У подацима Управе за јавни дуг уочава се да инвеститори сада прогнозирају пад приноса на трогодишње, петогодишње и седмогодишње обвезнице, али да се у случају дужег рока камате повећавају на 6,675 одсто. Николић наводи да је то питање сагледавања ризика. Камата на годишње обвезнице већа је него на петогодишње зато што се процењује да је достигнут максимум инфлације и да ће у средњем року падати. И зато су инвеститори спремни да на средњи рок понуде нижу камату, јер знају да ће падати. Боље им је да купе петогодишње по 2,5 одсто, јер је извесно да ће бити и ниже. У дугом року цена је већа због већег ризика.