Крхко примирје у Судану, Америка прети санкцијама

Сукоб у Судану је трагичан, бесмислен и разоран. Ко буде прекршио прекид ватре, знаћемо. Прекршиоце ћемо сматрати одговорним, изложићемо их санкцијама и другим мерама. Омогућили смо прекид ватре, али је одговорност Суданских оружаних снага (генерала Абдел-Фатиха Бурхана) и Снага за брзу подршку (генерала Мухамеда Хамдана Дагалоа) да га спроведу. Овим речима амерички шеф дипломатије Ентони Блинкен упозорио је јуче актере тамошњег сукоба шта их чека ако прекрше најновији договор о прекиду ватре од избијања конфликта 15. априла.

Овај договор, постигнут протеклог викенда у саудијској луци Џеда, први је који су формално прихватили изасланици генерала Бурхана и Дагалоа. Истовремено је први који предвиђа „даљински” надзор Вашингтона и Ријада над спровођењем прекида ватре.

Најмање два гласа супротставила су се наведеној Блинкеновој мировној поруци. Генерал Дагало, и пре потписивања документа у Џеди, најавио је да нема прекида борби: „или победа, или мучеништво” уз истовремено захваљивање САД и Саудијској Арабији на преговарачким напорима.

На другом крају света, Даи Бинг, заменик сталног представника Пекинга у УН, затражио је од зараћених страна у Судану да хитро прекину са сукобима, да би истовремено упозорио на опасност од „страног мешања”.

„Развој ситуације у Судану још једном указује да се решење може наћи само унутар земље. Спољно мешање или унилатералне санкције неће решити проблем, већ ће само појачати напетости и погоршати политичку и друштвену кризу. Позивамо УН и међународне партнере да сарађују с регионалним организацијама, како би се обезбедили време и простор за регионално посредовање”, изјавио је Даи Бинг на Ист риверу.

С овим разликама у приступу суданској кризи Америке и Кине, Савет безбедности требало би да се изјасни поводом продужетка мандата политичкој мисији Светске организације УНИТАМС, чији мандат истиче 3. јуна.

У међувремену, јавна је тајна да су од избијања оружаних борби у Судану чланице СБ УН више него различитих погледа о томе ко, одакле и са којим мотивима треба да обезбеди „координацију преговора” за прекид ватре.

С једне стране, Русија и Кина су две од пет чланица СБ УН које су задржале готово целокупни персонал амбасада у суданској престоници Картуму. С друге три несталне чланице СБ УН из Африке – Габоном, Ганом и Мозамбиком – одмах по избијању суданског сукоба затражиле су на Ист риверу да по „принципу субсидијарности” афричка организација, у овом случају регионална Међувладина управа за развој, предводи мировне напоре за Судан. Тај предлог није до сада прошао на Ист риверу.

И док у међународној арени теку вишеструка позиционирања у односу на суданску кризу, у Картуму, регионима Дарфур, Кордофан и Плави Нил, и јуче, првог дана најновијег примирја, чули су се спорадична пуцњава и налети борбених авиона. Посматрачи оцењују да је на снази ипак релативно затишје, у односу на претходних пет седмица оружаних сукоба. Званични Вашингтон истиче да данас више од 24 милиона Суданаца изискује хуманитарну помоћ, док је преко 250.000 пребегло у суседне земље, а интерно је расељено више од 840.000 људи, жена и деце.

Уједињене нације притом наводе да је у Судану од 15. априла погинуло више од 800 људи (махом цивила), да је око 6.000 рањено, док број несталих нико поуздано не зна. Истовремено, изасланици УН шаљу онеспокојавајуће поруке о могућем даљем развоју прилика у Судану. Уз растуће безакоње у Судану и текућу плиму миграната у околне, и иначе политички нестабилне земље, сукоб све више добија облике етничког сучељавања.

„То би могло да изроди дуготрајнији конфликт, уколико се најновије примирје не искористи као стаза ка миру”, изјавио је Фолкер Пертес, специјални изасланик генералног секретара УН за Судан.