Курти би да укине Српску листу

Пуцање на људе само зато што су Срби, пререгистрација возила, незаконита експропријација земље, избор Албанаца за председнике општина, са српском већином, са нешто више од три одсто подршке крунски су доказ озбиљних притисака које последњих месец дана спроводе привремене приштинске институције. Албин Курти и његови политички саветници из Берлина смислили су још једну опструкцију која би могла да доведе до озбиљних сукоба, а то је најава да би Српска листа, за коју гласа више од 90 одсто Срба, могла да буде забрањена на Космету. А сама Српска листа дала је Куртију рок до 1. јуна да прекине са шиканирањем и  малтретирањем грађана српске националности.

„Ако овакве активности не престану до 1. јуна, бићемо принуђени да право на останак на овим просторима бранимо свим могућим средствима. Има сасвим довољно времена да представници Квинте и међународне заједнице утичу на Приштину да престане са овим малтретирањем и да промени начин понашања према српском народу”, каже Игор Симић.

Да је безбедносна ситуација на КиМ достигла тачку пуцања најавио је пре неколико дана и председник Србије Александар Вучић који је изразио забринутост због дешавања на Косову и Метохији. „Веома сам забринут јер никада не знате која ће нова провокација из Приштине да дође. Али једно знам, шта год Приштина урадила и шта год им они рекли тобож, увек ће на крају Србија да буде крива, јер је Приштина њихово чедо које су направили”, истакао је Вучић.

Да има много разлога за забринутост сведочи и чињеница да албански аналитичари на КиМ, блиски владајућем Самоопредељењу, али и неким западним амбасадама, сматрају да институције у Приштини треба да испитају деловање СЛ, јер, како кажу, својим ставовима угрожава уставни поредак. Уколико се то констатује од стране правосудних органа, кажу, треба покренути поступак њеног брисања из регистра странака.

Најаву званичника Српске листе да неће бирати средства отпора, у случају да нове локалне структуре састављене од Албанаца у северним општинама, изабране на нелегитимним изборима 23. априла, добију мандате, аналитичари које цитира приштински портал „Коха диторе” виде као угрожавање уставног поретка. Тако професор политичких наука Дритеро Арифи сугерише покретање истраге од стране тужилаштва, као и да треба размотрити и могућност брисања СЛ као партије. „Да би једна парламентарна политичка партија изашла са том изјавом, да је ’почела окупација једног дела земље’, мислим да је то директна претња уставном поретку и мислим да би правосудни органи требало да преузму ту претњу врло озбиљно. Зато треба анализирати СЛ да ли га треба одјавити од стране Централне изборне комисије, јер то заиста иде преко сваке границе”, тврди Арифи.

Поруке које се све чешће чују из Приштине, да СЛ треба укинути несумњиво представљају најаву наставка кампање усмерене против српског народа на Косову и Метохији, сматра Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност. За „Политику” каже да је Српска листа годинама кост у грлу албанских политичких структура и њихових западних ментора, јер управо она представља једно од најважнијих средстава у борби за опстанак Срба на Косову и Метохији.

„Обједињујући и артикулишући интересе српског народа, та политичка групација постала је синоним за очување јединства српског народа на Космету. Односно, СЛ је прерастао у нешто више од обичне политичке партије. Трансформисао се у својеврстан српски општенародни покрет за одбрану и опстанак на Космету. Управо СЛ има неподељену подршку, скоро једнодушну, Срба на Космету. Исто тако, има разгранату мрежу чланства и локалних одбора, који му дају могућност брзог и ефикасног организовања и деловања. А када на то додамо и његову бескомпромисност у борби за очување српских националних интереса, непопустљивост према утицајима и интересима из Приштине или неких западних центара моћи, ствар нам постаје потпуно јасна. СЛ уз СПЦ представља један од темељних стубова у борби за опстанак српског народа и очување јужне српске покрајине”, наводи Граовац.

И управо зато те поруке албанских аналитичара из Приштине да СЛ треба укинути, морамо схватити не само као претњу, већ најаву правца даљег деловања представника привремених приштинских институција. „Курти и његови сарадници годинама у покушавају да криминализују ту српску политичку организацију. Лепе јој етикету терористичке организације, повезују је са руским ’Вагнером’, припремајући на тај начин и домаћу и страну јавност на коначан обрачун. Узмемо ли у обзир да је Куртијева стратегија потпуно јасна и да се своди на сламање, покоравање и протеривање косметских Срба, нема сумње да ће против Српске листе употребити сва средства. Уништавање најмоћније српске политичке организације у јужној покрајини за њега је предуслов остварења тих примарних циљева”, истиче Граовац.

Све што неке земље Квинте раде последњих месец дана јесте жеља да сакрију да је дијалог две стране клинички мртав, јер Вашингтону, Берлину, Лондону и Бриселу не пада на памет да санкционишу Приштину, јер одбија да спроведе први потез на који се обавезала пре више од десет година, а то је формирање Заједнице српских општина.

Немања Старовић, државни секретар у Министарству одбране, каже да се боји да је интегритет читавог преговарачког процеса поново доведен у питање. Наводи да ако се погледа Охридски споразум, сада је први пут мапа преговарачког приступа доведена до тога да ЗСО мора бити саставни део имплементације оквирног политичког споразума. „Принцип је следећи, да обе стране спроводе своје обавезе, корак по корак. Притом су се сви сагласили око тога, укључујући и међународне представнике, да први корак мора повући приштинска страна, ради се о формирању Заједнице српских општина. Видимо да се на том првом кораку крше сви принципи који су негде успостављени”, наводи Старовић.

Додаје да Приштина не само што није кажњена него бива награђена, било да је реч о визној либерализацији, било о почетку процеса пријема у Савет Европе. „Бојим се да ће управо на тој степеници читав процес пасти. Све то говори о једном неравноправном односу према двема странама које су укључене у овај процес. То није ништа ново и томе смо изложени дуги низ година”, закључио је Немања Старовић.

А Срђан Граовац, пак, каже, да је притисак Запада на Куртија све већи, како би се ЗСО коначно формирала. Пошто он то никако не жели да спроведе у дело, а бриселски дијалог не може да избегне како се не би замерио својим западним менторима, остаје му једино да изазивањем сукоба покуша сваке преговоре да баци у други план. „Зато би директан напад на СЛ могао бити управо део те његове излазне стратегије из бриселског дијалога. Куртијево досадашње понашање несумњиво нам говори да је његов напад на Српску листу сасвим известан и да ће зависити искључиво од тога какав ће став поводом тог питања заузети Запад, на првом месту САД. Уколико му пруже бар прећутну подршку, нема сумње да ће се Курти упустити у једну такву акцију”, закључује Срђан Граовац.

Лес: Дијалог у ћорсокаку

Сарадник центра за геополитику при универзитету Кембриџ Тимоти Лес каже да недостатак било каквог договора у последњој рунди дијалога Београда и Приштине види као додатни доказ да је дијалог већ у ћорсокаку, као и да никада није заиста ни почео. „Могуће је да ће две стране постићи напредак у релативно неконтроверзнијим питањима као што су нестале особе. Међутим, у овом тренутку не видим реалне шансе за напредак у кључним елементима споразума – аутономији косовских Срба и дефакто признању независности Косова од стране Србије”, рекао је Лес.

Додаје да ни Београд ни Приштина нису заинтересовани за постизање споразума заснованог на старој идеји да Космет даје аутономију Србима и да Србија касније призна Косово. Наводи да се у Приштини још томе надају, да ће постићи пуну независност, односно чланство у УН, ЕУ и НАТО, на начин који јој омогућава да избегне давање аутономије Србима, ако је потребно, заобилазећи Србију и апелујући директно на Запад. Као одговор на то, каже Лес, ЕУ је решила да оживи план који је био на столу прошле деценије и који је раније био узалудан.

„ЕУ тада није успела да промени једначину на било који смислен начин увођењем нових шаргарепа или штапа. Предложена награда – чланство у ЕУ практично је мртво слово на папиру, а нејасна перспектива чланства не оправдава велики уступак у кратком року за било коју страну. У случају Косова, европски лидери су имали две шаргарепе, либерализацију визног режима и чланство у Савету Европе, које су унапред понудили, што значи да ови подстицаји више немају ефекта”, каже Лес.