Опорављене птице враћене у природу

Суботица – На обали Лудашког језера отворена је транспортна кутија и моћни орао белорепан, строго заштићена птичја врста у Србији и највећа европска грабљивица, пуштен је назад у природу. Био је то одлучујући тренутак за ову птицу која је прошлог септембра стигла у прихватилиште Зоолошког врта на Палићу. Пронађен је у околини Бача, са повредама на крилима, вероватно насталим у борби за територију и са којима више не би могао самостално да опстане у природи. Протеклих месеци неговали су га у прихватилишту сарадници Зоолошког врта на Палићу и сада су га стручњаци за заштиту природе из зоолошког врта, ЈП „Палић Лудаш” и Покрајинског завода за заштиту природе донели на обалу Лудашког језера. Први његов лет, начин на који постиже висину, пажљиво је праћен јер је то показатељ да ли ће умети да се снађе на отвореном простору. У Зоолошком врту на Палићу протеклих месеци смештен је у посебан авијаријум где је имао простора да „увежбава” летење, а стручњаци прилике да га посматрају. Уколико није способан за самостални живот, враћа се у прихватилиште, управо као што се догодило јастребу, који је сада добио другу шансу за живот на слободи. Пре годину дана заштитари су оценили да неће успети да се снађе и враћен је у палићко прихватилиште.

Ове велике птице привукле су сву пажњу, али истовремено у природу је враћено и шест чешљугара, који су били жртве нелегалне трговине птица и десет ветрушки.

„Ово је круна нашег рада, када јединке које су збринуте у нашем систему враћамо у природу као опорављене јединке”, каже стручњак за заштиту природе Илија Миљковић из Покрајинског завода за заштиту природе.

„Овај систем збрињавања заштићених и строго заштићених дивљих врста заживео је од 2016. године, на годишњем нивоу обрадимо од 300 до 330 јединки заштићених и строго заштићених дивљих врста”, додао је Миљковић и рекао да ту спадају различити облици збрињавања и да готово свакодневно реагују спашавајући неку од заштићених врста.

„Приметна је готово геометријска прогресија подизања еколошке свести од 2008. године, пратимо и радимо анализе и види се да је еколошка свест на вишем нивоу”, рекао је стручњак Покрајинског завода за заштиту природе.

У суботичком прихватилишту за заштићене и строго заштићене дивље животиње налази се око 200 врста јединки. Реч је о веома разноликој скупини, од месоједа, као што је одрастао медвед, лав, кајман, различите врсте мајмуна, али више од 90 одсто јединки су птице. „Смисао овог прихватилишта јесте да, када дођу овде младе или повређене јединке после периода опоравка и процене ветеринара и свих служби, те јединке буду враћене у природу. Јединке, а пре свега птице које не могу да буду враћене, биће задржане у зоолошком врту и ми ћемо покушати њихово размножавање и можда у наредном периоду птиће да вратимо у природу”, каже Соња Мандић, директорка Зоолошког врта на Палићу. Пре пуштања у природу птице су прстеноване како би могло да се прати њихово кретање.