Печат Стефана Немање биће изложен у јулу

Оловни печат великог жупана Стефана Немање из друге половине 12. века, који је почетком маја откупљен од аукцијске куће „Артемиде асте” из Сан Марина за 12 хиљада евра стигао је у Србију, налази се Историјском музеју, јуче је представљен на конференцији за медије и реч је о првом оригиналном предмету који ова кућа сада поседује а да је припадао оснивачу лозе Немањића, каже за „Политику” Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије. Због тога и јесте изнимно вредан експонат, додаје она, напомињући да се већина предмета који су у вези са Немањићима, налази у манастирским ризницама. Истовремено, представљен је јавности и златник од 20 динара краља Милана Обреновића, искован 1882, када је Србија проглашена за краљевину, а који су, након откупа такође од аукцијске куће „Артемиде асте”, музеју поклонили Невена и Саша Димитријевић.

– Како је печат Стефана Немање, који се налазио на неком уговору или повељи, тачно дошао до Италије, не знамо, речено нам је из аукцијске куће да је био власништво једног човека из Грчке, који га је донео заједно са другим предметима. Аукција је била врло интересантна, кућа „Артемиде асте” реаговала је на више писама која сам им написала, у којима сам их замолила да нам изађу у сусрет и да пре аукције ми купимо печат, пошто смо их обавестили о значају који предмет има за нас. И они су се са тим сложили, продавац пре свега, који је пристао да га прода заступнику нашег музеја. Гаранција за новац је била дата, печат је сасвим легално ушао у земљу, пријавили смо га на царини, имали смо шпедитера који нас је сачекао. Дознали смо у међувремену да је око седамдесет купаца конкурисало за печат, а десетак их је тражило да га купи пред аукцију – прича Душица Бојић.

Др Вујадин Иванишевић, научни саветник у Археолошком институту, истакао је да је за сваку похвалу да су Историјски музеј Србије и Министарство културе покренули политику откупа грађе која се везује за историју нашег народа. Он додаје да печат Стефана Немање има изузетан значај не само за музеј у којем се сада налази већ за целокупну нашу историографију.

– Народни музеј поседује два примерка који су одлично очувани, они су исти као примерак који се чува у Ермитажу, али се овај трећи који је откупљен разликује од њих, он је комплекснији. Пошто ми нисмо имали стручњаке који су упућени у сигилографију контактирали смо колеге из иностранства да потврде аутентичност. Реч је о Вернеру Зајпту, из Аустријске академије наука, који је један од најпризнатијих стручњака који се баве печатима, и Жану Клоду Шенеу, из Француске. Послали смо им фотографије овог печата и осталих које сам поменуо да би могли да их упореде и они су нам одговорили да „нема ниједног разлога да поверују да се ради о фалсификату”, а они су иначе ретки што се тиче печата, мада та могућност никада не може у потпуности да се искључи. Овим печатом ми ћемо моћи да комплетирамо грађу о нашој средњовековној историји. Иначе, требало би редовно пратити аукције, на њима се појављују артефакти који нам могу бити изузетно драгоцени, а доста њих се појављује и приликом разних ископавања, рецимо много нове грађе постоји у Албанији – указује Иванишевић.

Од јула, након што буду направљене посебне витрине са огледалима и лупама, заинтересовани посетиоци ће моћи да још боље осмотре оба поменута драгоцена културно-историјска предмета у оквиру изложбе „Чекајући сталну поставку”, која је недавно отворена у Историјском музеју Србије. Њој ће бити придодати и римски новчић цара Константина, такође једна од најновијих акцизиција, потом грош краља Милутина, који је Горан Ристовић купио и поклонио музеју, као и идеална реплика жезла цара Душана, а у завршетку је израда гране царице Јелене – оба се предмета налазе на фресци из Леснова која се може видети на поставци.