Гастрономски рај на ушћу Соне и Роне

Није гламурозан као Париз, ни атрактиван као Марсеј, ни монденски као Ница, али је Лион град који има своју драж. Ова престоница департмана Рона – Алпи позната је не само по спорту, култури, историји, архитектури и музејима већ и као највећи куварски ривал Париза.

Ренесанса је овај град учинила истовремено романтичним, атрактивним и занимљивим, с пуно душе.

Некад центар Покрета отпора

Можда је због тога за време немачке окупације у Другом светском рату Лион био центар Покрета отпора. Данас пак, због своје важности, налази се на Унесковој листи светске баштине.

Био је то и један од важних римских градова пре 197. године хришћанске ере. Током средњег века био је важан урбани центар у Француској, а у време ренесансе индустрија производње свиле донела је благостање и просперитет. До краја 19. века, 75 одсто економије чинила је производња свиле, која је запошљавала више од 30.000 људи.

Стари град Лиона састављен је из три дела и чине га Свети Јован, Свети Павле и Свети Ђорђе. Уске уличице и ресторани којих има у изобиљу на најбољи начин показују како се некада живело у доба ренесансе. Када се мало дуже шета делом Свети Јованом, може се замислити како су ту пре неколико векова шетале француске даме у кринолинама, са сунцобранима у рукама, или како су књижевници седели у некој од старих кафана.

За разлику од Светог Јована, Свети Павле и Свети Ђорђе нису толико атрактивни и занимљиви, али се препоручује да се посети хотел који је био некадашњи дом бројних банкара и трговаца, а данас је Музеј града.

Лион се налази на ушћу река Соне и Роне. Недалеко од града су виноградарске области Бижоле и обале Роне, због чега у њему не мањка добрих домаћих вина.

Познат је по многим славним личностима које су у њему рођене и живеле. Ликови најпознатијих и најзаслужнијих грађана представљени су на великом муралу Фрескве де Лyнис у 1. арондисману, који се простире на површини од 800 квадрата и чак три спрата. На њему су, међу 30 одабраних, своје место нашли филмски режисер и продуцент Бертранд Таверниер, шеф и носилац три Мишелинове звезде Паул Бокуз, заштитница града Света Бландина, Мали Принц, који представља писца и становника Лиона Антоана де Сент Егзиперија, а ту су и творци првог филма – чувена браћа Лимијер.

За туристе су, ипак, вероватно и најзанимљивији мурали Мир Пен, који се налазе близу обале и који на сјајан начин одсликавају прошлост града. Бројни туристички аутобуси стају близу ових задња и као на покретној траци смењују се туристи који желе да овековече мурале који на први поглед делују као да су реални.

Занимљиво да се Лион уз Париз сматра француском престоницом гастрономије и ова два града се вечито надмећу око тога који има најбоље шефове. Пол Бокуз је први познати шеф из Лиона који је стекао светску славу. Он је током седамдесетих створио нови, револуционарни правац у кулинарству, који је заувек променио француску кухињу. Његов први ресторан Ауберг ду Понт отворен је 1965. године и током времена је добио три Мишелинове звездице. Пре више од пола века, када је Бокуз почео да оставља свој траг у француској кухињи, претворивши кухињу породичног ресторана у Лиону у поприште узбудљивих гастрономских експеримената, француска кухиња још је била под огромним утицајем Ескофјеа, оца високе кухиње. Јавност је већ била сита тешких, математички прецизних сосова и других јела која су припадала неком другом времену.

Међу најчувенијим кулинарским изумима јесу пилетина у свињској бешици, и бранцин пуњен мусом од шкољки, печен у лиснатом тесту и послужен с богатим сосом од парадајза. Као још једно ремек-дело Бокуза биће запамћена чорба посвећена француском председнику Валерију Жискару Дестену, који му је 1975. уручио Легију части. Ова супа прави се од богатог говеђег темељца и црних тартуфа и потом се прекрива слојем лиснатог теста.

Ресторани за дубок џеп

Када је француски председник суочен с овим јелом, питао је Бокуза како да га једе. Кувар је одговорио: „Поломите корицу”, што је истовремено било и јасно упутство и суптилна игра речи, јер на француском „поломити корицу” значи „појести неформалан оброк, грицнути нешто”. Бокуз је овом фразом сумирао своју кулинарску логику: треба јести с уживањем и без церемоније.

Бокуз је умро 2018. године, али његови ресторани и даље спадају у најбоље у Француској. У Лиону их данас има пет и посећују га само они с дубоким џепом и странци који не жале новца за квалитетну храну. Људима из Србије и овог дела Европе се ипак не препоручује да тамо једу, јер ће за много новца појести количински нешто што се код нас сматра за ужину. То су само мини-порције на макси-тањирима.

Из Београда редовна авио-линија

Од Париза Лион је удаљен само два сата возом, а од Гренобла 90 минута. Упркос близини ових градова, Лион годишње посети неколико милиона туриста из целог света. До Лиона постоји и редовна авио-линија из Београда и лет траје око два сата и 15 минута.

Вино и свила, обавезни сувенири

У најбоље сувенире из Лиона сврставају се локална вина и чувена лионска награђивана „бернафон” чоколада. У некадашњем центру производње свиле данас постоје две радње у којима се продају врхунски производи од свиле, а ово задовољство ће вас коштати од 40 евра до 200 евра у зависности од тога шта конкретно желите да купите и колико сте спремни да издвојите.

Колач 10 евра

Осим у скупим ресторанима, укусну храну у Лиону можете јести у такозваним бушонима, којих има готово у свакој улици. Реч је о локалним ресторанима који служе јела традиционалне кухиње у неформалној пријатељској атмосфери, али по много нижим ценама. Тамо се ипак исплати јести јер један пристојан оброк (шницла с прилозима и салатом) може се појести за око 20 евра. На ободу града, у овим ресторанима, где се махом окупљају млади, може се добро јести и за 15 евра. Не рачунајући колач. У том случају, цех је најчешће за десетак евра већи.

Пешице по граду

Лион се најбоље доживи када се обилази пешке. За оне који воле авантуре најважније је обићи највећи пешачки трг Плас Белкур, у Улици републике, који се може обићи за 45 минута лаганог хода, а у чијем се средишту налази споменик краљу Лују Четрнаестом. Ту су бројне продавнице с робом, махом из Француске, а која је, занимљиво, јефтинија него иста у Србији.