Два џокера

Симболичним скидањем качкета у част Николе Јокића, Леброн Џејмс је скинуо и сваку сенку сумње да је Сомборац најбољи играч НБА лиге. То да је најбољи знали смо ми одавде и они са Стеновитих планина, чији су преци, опасани колтовима, стигли средином 19. века да копају злато у Монтана Ситију, данас Метрополитенској обали Денвера. Авантуристе је тада тресла златна грозница, пронашли су драгоцено грумењe, остали тамо и подигли град. Какве везе има Никола Јокић са златном грозницом и првим великим рударским насељем, које су, са удаљених врхова, посматрала црвена браћа Чејени, гледајући како бели човек копа утробу њихове земље? И те како има, јер је Никола највећи златни грумен који су пронашли потомци копача злата!

Додуше, нису рударили, стигао им је из војвођанске равнице у Денвер Нагетсе као дебељушкасти момак на позицији центра, кога су чак и НБА скаути посматрали крајње сумњичаво, јер он је увек био сумњив, чак и данас. Како је могуће да једва може да скочи, како је могуће да игра као да је неко успорио филм, како је могуће да је променио филозофију игре па може да игра на свих пет позиција у тиму, а да онда ускочи у ципеле тренера Мелоуна и на терену сам осмисли акције у последњим нападима? Да га неко замоли, у тајм-ауту би скокнуо да му купи чизбургер и „кока-колу”, а онда се врати и упише још један „трипл-дабл”. Могао би да пронађе времена и да сврати до свог имања и помилује своје коње вране, по Денверу разигране! И такав ноншалантан тип је све време на леђима носио читав тим Денвер Нагетса до великог финала НБА лиге, настављајући низ великих белих играча, које симболише легендарни лидер Бостон Селтикса Лари Бирд.

Али, Никола је другачији карактер од Бирда, по мом укусу највећег НБА играча свих времена. Равничар је кул момак, доброћудан и опуштен, па далеко жешће изгледају његова рођена браћа, високи, набилдовани и истетовирани, који га бодре са трибина и плаше сву публику на коју наиђу по Америци, у пакету са Џеком Николсоном, с ким су се качили у кошаркашком храму Лејкерса.

Лари Бирд је био нешто сасвим друго: бунтовни, ратник, шибаџија и брбљивац, који је једнако добро асистирао, поентирао, тукао и псовао, али је као појава био слика и прилика Николе Јокића: наизглед без мишића, снаге и скочности, на први поглед невиђено трапав, као човек са метлом који треба да обрише паркет, а не да царује на њему! Али, обојица су имали кошаркашку интелигенцију која је надокнађивала обим бицепса, ширину рамена и огромну силуету која се преносила са колена на колено незаборавних и бриљантних црних играча, све до удобног крила Леброна Џејмса.

И када је краљ Леброн скинуо капу Николи, хтео је да му уручи престо и каже му: седи тамо где сам седео ја и сада ти владај. Никола је имао фацу која као да је хтела да каже: ајде баш кад си навалио!

На другој страни света, почео је Ролан Гарос, гренд слем на париској шљаци, где Новак Ђоковић јури рекорд и историју коју ће можда баш у Паризу зграбити за руку и са њом кренути на нови рандеву. И ко зна где ће је одвести после Вимблдона и Ју-Ес опена. Ноле јури рекордни, 23. гренд слем, а париска шљака није његово природно станиште. Новак се много боље осећа на бетону Аустралије и Њујорка или на лондонској трави, коју воли да сажваће после сваког добијеног финала. Енглези после морају поново да је саде.

Драган Стојановић

Али, у Паризу неће бити Шпанца Рафаела Надала, са којим је Новак изједначен по броју освојених гренд слемова, а у тенису историја памти само то, а све остало ставља у фусноте, тамо где су Борг, Агаси, Конрос, Макенро, Едберг, Виландер.

Али свет чека одговор – ко је највећи свих времена. Преостала су два краља. Федерер се пензионисао, мада, никад се не зна, можда васкрсне из швајцарског ПИО фонда. Дакле, Ноле или Рафа?

Ноле ће играти против клинаца. Они су сигурно сада бржи од њега, биологија је то. Сигурно је да снажније ударају, крштеница је то. Али оно што талентована дечурлија добро знају и од чега дрхте јесте свест да на гренд слемовима, за разлику од мастерса, где се згрће огромна лова, мораш да победиш у три сета. Само то сазнање, да у три сета, а највероватније у пет, мораш да пробијеш гвоздени оклоп Новака Ђоковића, може да укочи руку и успори ноге младог Шпанца Карлоса Алкараза и осталих наследника Рафе, Роџера Федерера и Новака.

Пет сетова умеју да трају као вечност. Као драма која се управо исписује и може да има пет чинова, а преко пута ће стајати Новак са нагомиланим искуством, самопоуздањем и типичним антисрпским понашањем, а то је вера у себе у најтежим тренуцима и превазилажење страха од победе! А Срби се тога плаше више од промаје!

У Америци и Европи, два човека из Србије ће наредних дана и недеља бити у центру пажње не само спортског света, јер НБА лига и тенис су одавно много више од тога, они су и корпорацијски самит и висока политика и велика гладијаторска арена новог доба која ствара идоле и губитнике. Новак и Никола, Џокери, како их назива свет – јер хајде чик на енглеском изговорите Јокић и Ђоковић а да не изломите језик – обележиће не само ове дане и недеље већ и будућност.

Обојица су шаљивџије, неоптерећени глобалном славом, јер знају да су момци у које су сви сумњали. И тамо и овде. Само су њих двојица ти који никада нису сумњали у себе, него су грабили даље, терајући свет да се чудом начуди: откуд у Србији расту и порасту такве спортске и људске величине? Да немају ти Срби неку чаробну воду у Београду и Сомбору? Ако сумњају, нека дођу и напоје се чесмоваче. Тешко да ће освојити Вимблдон.

Да није то некакав тајни српски програм за стварање светских спортских легенди које ће обележити наредне дане, наредне недеље, наредне године и наредне деценије?

Ништа од тога. Једини који су веровали у њих јесу они сами. И њихове породице. Маме, тате и браћа! Сви остали, рођаци, и овде и тамо, гледали су како да их у томе осујете.

И Новак и Никола су зато Џокери, симболично најјаче карте у шпиловима, они које мењају све остале. Тако играју и тако се понашају. Никола игра као да заиста мења све остале, па је и плејмејкер и центар, а Ноле као да остали преко пута не постоје, већ да игра сам против себе.

Отуда се никако не уклапају у шематизоване слике највећих спортиста на свету. Знају како су почели, знају како су их потцењивали и зато се толико шале на свој и туђи рачун. Они су знали шта ће да их снађе, остали нису!