Хибридни рат против Вучића

Имам потребу да се захвалим особама које су себи пришиле етикету да су новинари, а који раде као упосленици у нечему што се зову медији, додуше медији у власништву озбиљног тајкуна, јер су немилице готово десет дана по цео дан измишљали лажи у вези митинга Српске напредне странке. Дакле, десет дана нису извештавали о било чему другом, осим о нашем митингу. Нема шта нису измислили и нема те увреде које нису упутили према људима који су долазили на митинг. Хвала им, јер су баш они тако бесмисленом и сулудом кампањом, чији је циљ био делегитимизација митинга, заправо направили медвеђу услугу оном ко је ту кампању платио. Људи су из револта, чак и они који не симпатишу претерано Вучића и СНС, дошли на наш скуп.

Имам потребу да се захвалим и радикализованој до лудила твитер заједници левих либерала, односно како то Миша Ђурковић данас каже – квир комуниста, који су данима бесомучно вређали сваког ко би на „Твитеру” подржао митинг или Вучића. Арсенал псовки и највулгарнијих увреда умрежених ботова, специјализованих за овај вид хибридног рата против Вучића, који су упућени са „Твитера” према учесницима митинга је апсолутно фасцинирајући. Означавали су их стоком, марвом, прљавим, штрокавим, сендвичарима, ботовима, крезубим, неокупаним, глупим, затуцаним… Поента је била да се они који воле искрено Вучића означе као продане душе или необразовани, а да је наспрам Вучића одједаред стала богзна каква интелектуална елита без обзира на чињеницу да унутар данашње опозиције имате појединце који су оличење лоших ђака, понављача, некадашњих јединичара, ликова са купљеним дипломама… Баш због оваквог става испољеног на „Твитеру” изазван је невероватан контраефекат, што опет у мени рађа потребу да се захвалим том свету.

Имам потребу да се захвалим и једном делу опозиције, тачније овом што је извршио отимачину народног протеста и исти преузео због личних и страначких интереса. Нико боље онолики свет пред Дом Народне скупштине није позвао од њих. Сама помисао да би онакви ликови могли да преузму нешто у држави да воде, а као што чујете и видите, они имају озбиљне амбиције за тим, родила је такву жељу за отпором према тој суманутој замисли код обичног човека који се сећа зулума тих који би опет да нас узјашу. Хвала им до неба што су то учинили и на тај начин послали најбољу могућу позивницу народу да се окупи на нашем митингу.

Имам потребу да се захвалим и свим оним анегдотама од људи који сада напуштају СНС. Рецимо да је добар део њих био најомраженији код нашег чланства, те да су они наше чланове само иритирали, односно наше чланство је одавно хтело да им опали ногу у задњицу. Истини за вољу, ту има и неких које наша странка годинама нигде није ни видела, јер се никада нису појавили ни на једном састанку у странци, али зато данас глуме лудило како су наводно били много битни. Баш њихове изјаве за тајкунске медије су довеле до тога да додатно позову наше чланове да се одазову на позив за митинг.

На крају, ипак највећу потребу да се захвалим народу који је у оноликом броју дошао на митинг са кога према свим горе поменутим није упућена ниједна ружна реч. Вређали су те дивне људе, честите домаћине, да су поткупљени, стока која се утерује у оборе, да се продају за једну црвену… Ваљда су од себе полазили. Но, ти дивни људи овима што су их вређали нису узвраћали истом мером, већ су заједно са Александром Вучићем послали поруку да је рука за дијалогом увек испружена и да их доживљавају као браћу рођену са којима желе да граде нашу Србију. Ту су показали кључну разлику у односу на њих. Да, то величанствено вече је било вече када је Србија, она дивна и пристојна Србија, говорила срцем и душом. Она је истински победник ком имам потребу да се најискреније поклоним.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa