„Немојте ово да причате мојој жени, молим вас”

Да ли ће у првом, поверљивом разговору осумњичени признати адвокату оно за шта се терети, да ли ће наћи оправдање или ће учествовање у кривичном делу у потпуности негирати, правила нема. Адвокати су, међутим, сагласни - од тога шта ће осумњичени тада рећи, зависиће стратегија читаве одбране. Зато је, наглашавају, врло важно да се она добро припреми.

Поверљиви разговор између браниоца и окривљеног може да траје колико они процене да је неопходно, односно нема законским ограничења у погледу његвоог трајања.

Како ће конципирати одбрану, како за „Политику“ каже адвокат Невена Протић, у великој мери зависи да ли се осумњичени налази на слободи или у притвору.

- Уколико је осумњиченом одређен притвор, а ја нисам имала могућности да се упознам са списима предметима, односно доказима којима тужилаштво располаже, своје брањенике углавном саветујем да се бране ћутањем. Тек када се упознам са доказима, са клијентом почињем да припремам одбрану. Јако је важно да клијент буде искрен у разговору са браниоцем, јер у супротном одбрана се лоше припреми, а поступак креће у смеру који није добар по окривљеног. Моја досадашња пракса показала је да готово 80 одсто осумњичених који ме ангажују, током првог разговора говори истину – каже адвокат Протић.

Поверење између клијента и адвоката изграђује се постепено.

- Имала сам случајеве у којима нас окривљени моли да ништа не кажемо, на пример,  његовој супрузи и ја сам тада веома обазрива. Некада му, пак, сугеришем да за његову одбрану то не би ваљало. Углавном временом стичемо узајамно поверење. У случају да онај који ме ангажује не жели да слуша моје савете, препоруке – разилазимо се. Током првог разговора кажем клијентима да им нудим своју стручност, предочавам им највишу и најнижу запрећену казну. Некада, када могу да определим, кажем и каква је судска пракса и шта би, еветуално, могао да очекује током поступка. Са казнама никада не лицитирам – искрена је Протић.

Недавно јој се, открива, догодило да ју је ангажовао брат једног од осумњичених у предмету који је био медијски експониран. Међутим, када је осумњиченом однела пуномоћје на потпис, он ју је одбио.

- Тако нешто ми се догодило први пут у каријери. Касније сам сазнала да је осумњичени био у страху за живот, да је умислио да му неко од противника шаље „неког свог“ и да нећу заступати његове интересе – каже наша саговорница и додаје да јој се неколико пута догодило да су се окривљени толико „уживели“ у одбрану коју су спремили за суђење, да су временом поверовали да је то истина.

Адвокат Горан Петронијевић препричава један од случајева из своје дугогодишње каријере.

Када је ухапшен због сумње да је с двојицом саучесника маскиран дошао испред улаза у једну од престоничких банака, а потом уз претњу пиштољем од радника фирме за обезбеђење новца отео врећу у којој је било нешто више од два милиона динара, осумњичени је, по препоруци, позвао овог адвоката.

Како је против осумњиченог била спремна кривична пријава за разбојничку крађу, адвокат је по позиву дошао код њега да би „развили” стратегију одбране. Први поверљив разговор између осумњиченог и његовог браниоца трајао је нешто више од пола сата и био је више него интересантан.

– За дело које ти се ставља на терет, законом је предвиђена затворска казна од 12 година. Моја процена је да ћеш добити осам – искрено је казао адвокат.

– Али, то је много – негодовао је осумњичени.
– Могу ли, ипак, некако да добијем мање – интересовало је осумњиченог.

– Можеш. Врати новац. Обештети банку за износ који си отео – посаветовао га је адвокат.

– Да сам хтео да враћам паре, ја бих узео кредит – био је потпуно искрен осумњичени.