Факултетима прете казне због начина исплате прековременог рада

Таман се стишала тензија коју су подигли буџетски инспектори провером пословања на четири факултета Универзитета у Београду, повлачећи за собом утврђивање пропуста вредних и по око милион евра, на врата пет факултета претходних дана стигли су коначни извештаји другог тела, Државне ревизорске институције (ДРИ), који указују на неправилности у раду. И то опет у делу који се тиче исплате примања запосленима. Јер како је на недавној седници Сената УБ-а појаснио проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факултета, факултети послују у складу са Законом о високом образовању, а ДРИ им каже да је Закон о буџетском систему вишег ранга и да своје финансирање морају да везују за њега. То факултетима не одговара јер значи мање новца за запослене, који су, иначе, приметно слабије плаћени од факултетских професора у Црној Гори и Босни и Херцеговини. Односно, проблем је у неусклађености два поменута закона са Законом о раду и уредбом по којој послују факултети.

Контрола ДРИ односила се на рад 2019. и 2020. године на Машинском, Електротехничком, Факултету организационих наука, Учитељском и Технолошко-металуршком. Поповић је појаснио да су након првог извештаја, факултети урадили одазивни извештај и добили препоруке шта да исправе, након чега је пре неки дан стигао коначан став ДРИ. За Машински факултет он гласи да су уважили 18 од 20 препорука, а једну делимично, али је, углавном свуда, незадовољавајуће како су факултети решили плаћање прековременог рада запослених, јер ДРИ сматра да он не може да се исплати из буџета како је досад чињено.

– Знам да сам све радио према закону. ДРИ сада није одредио никакву меру и нема финансијских последица по факултете, али је питање шта ће нам наложити у будућности. Немамо примедбе на рад ДРИ, већ на то што више од 20 година није уређена правна регулатива у поменутој области. Овде је проблем враћање пара у буџет, уместо да са њима платимо прековремени рад асистената и професора. И не само то, већ и трошкове грејања, струје... Већи део тих комуналија плаћамо из сопствених средстава. ДРИ тврди да нам Министарство просвете даје више новца него што нам треба према броју запослених на факултетима. Ако ДРИ остане при том ставу ми ћемо или морати да смањимо плате запослених, које су иначе скромне, или ћемо бити присиљени да мењамо квоте за упис, тако што бисмо имали више самофинансирајућих, а мање буџетских студената. А то није интерес ни државе, ни факултета, а ни студената. Од нас се очекује да школујемо већи број кадрова, и ми то желимо, али нам се истовремено везују руке – појаснио је Поповић.

Он је истакао да би проблем могли да реше и драстичним смањењем запослених на факултетима, али да онда постоји бојазан да у будућности не остваре неопходан фонд часова. Влада је, каже, формирала радну групу за састављање нацрта Закона о финансирању високог образовања, који би наведене проблеме требало да елиминише.

– Имали смо састанак са премијерком пре четири месеца и формирана је радна група која ради на новом закону, али у овим околностима не знам када ће то доћи на дневни ред. У радној групи су ректори свих државних универзитета, представници студената, по један декан са четири групације факултета. А од декана са УБ-а Жаклина Стојановић, деканица Економског факултета, а требало би да буде укључен и декан ЕТФ-а Гвоздић – открио је декан Поповић.

Будући да су извештаји буџетске инспекције и сада ДРИ стигли пре примене тог новог закона проф. др Горан Роглић, декан Хемијског факултета, предложио је да се сви чланови Сената усагласе и затраже да се донесе мораторијум на поменуте и све будуће одлуке ДРИ и буџетске инспекције о пропустима у раду факултета док нови закон о финансирању не буде примењив и правилници факултета усклађени са њим. Ректор проф. др Владан Ђокић је рекао да могу да предложе такав мораторијум, али није сигуран колико ће вредети, јер је проблем у томе што су одлуке ДРИ потпуно независне од државе и на њихов коначни извештај нема могућности приговора. Роглићев предлог је подржао проф. др Данијел Синани, декан Филозофског факултета, нагласивши да се само уједињени декани и управа универзитета могу изборити да се овим мерама не униште факултети. На то је указао и Дејан Гвоздић, декан Електротехничког факултета. Реагујући на предлог да се ово питање упути на Савет, он је упитао шта ће бити ако Савет подржи декане и досадашњи принцип рада и исплате зарада?

– Каква ће бити реакција ДРИ на то, да ли ће онда да кажњава декане или преузима неке поступке против наших институција? Онда нико више неће хтети да ради посао декана ако му због овога буде претила кривична пријава – упозорио је Гвоздић.

Он је нагласио да су факултети одазивне извештаје послали ДРИ још крајем прошле године и да је до сада владало затишје и коначни извештај ревизора није стизао, како претпоставља, због таквог договора са Министарством просвете. А да је очигледно да се ДРИ „поново пробудио оног момента када министар просвете више није био на сцени”. Открио је и да су ревизори сада „веома активни на још три факултета”.

За разлику од Гвоздића, Владимир Поповић сматра да ово нема везе са оставком министра Ружића, него је ДРИ чекала да види да ли ће Министарство просвете донети пропис којим се дефинише финансирање прековременог рада, а будући да се то није догодило, послали су коначан извештај на који факултети немају право жалбе.