Вечне задужбине
Средом на РТС 3, у 16.47, управо се репризира други циклус од 13 епизода документарног серијала „Српске светиње на Косову и Метохији”. Овај капитални пројекат „Филмских новости” приказује српско духовно и уметничко православно наслеђе – манастире попут Високих Дечана, Грачанице (којој је посвећена данашња емисија), Пећке патријаршије, манастира у Зочишту, Штрпцу, Урошевцу...
Циклус је сниман три и по године, а преведен на руски, енглески, француски, кинески, немачки, шпански и албански језик.
Гледаоци Јавног сервиса ускоро могу да очекују наставак...
– Корона нас је зауставила. Мало каснимо – прича нам Владимир Томчић, директор „Филмских новости”. Он је, иначе, продуцент и идејни творац ове серије.
– Али нећемо одустати. Циљ нам је да представимо српско духовно и уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Грађе је толико да можемо да снимимо више од сто емисија а да се не поновимо.
Каже да велику захвалност дугују патријарху Иринеју, који је 2019. године дао благослов да се прикупи документарна грађа и прилагоди приказивању на екрану. Наши манастири нису без разлога под заштитом Унеска. Фреске у манастиру Високи Дечани су највреднији примери такозване ренесансе Палеолога у византијском сликарству и драгоцен запис у 14. веку. Осим по извору лековите воде, Соколица је надалеко чувена по статуи Пресвете Богородице, којој се приписују чудотворна својства. У Пећкој патријаршији је чудотворна икона Богородице Пећке, коју је Свети Сава добио на дар када је рукоположен у првог српског епископа. Снимљене су и многе мале цркве саграђене у 13. веку око којих су махом гробља, споља и изнутра одсликана је Црква Светог Јована у Великој Хочи.
Богатој историји Високих Дечана посвећене су четири епизоде, три у Грачаници... У појединим емисијама је приказана хронологија дешавања, ко је зидао, како је настајала, а потом шта се дешавало са тим светињама до данашњих дана.
– У„Српским светињама на Косову и Метохији” говори 70 историчара, историчара уметности, археолога, антрополога, теолога и етнолога. На овом програму ради екипа од 62 сарадника, сценаристи су Слађана Новаковић, Бојан Младеновић, Љиљана Сталетовић, Божидар Кнежевић и Ивана Зернају, а режију потписују Ивица Видановић, Горан Радовановић, Александар Габрић, Бојан Младеновић и Александар Ђорђевић. За трећу сезону снимљене су емисије о манастирима Девич и Светој Тројици у селу Мушутишту, други део о Пећкој патријаршији и Богородици Љевишкој, трећи део о српским светињама у Призрену, затим о Сочаници, Дубоком Потоку, Лапљем Селу, Цркви Ваведење Свете Богородице у Читлуку и о семену српског задужбинарства на Косову и Метохији – рекао је Владимир Томчић.
Грешан сам
– Чули сте за манастир Зочиште? У народу постоји веровање да ко год се помоли испред моштију Светаца Козме и Дамјана прогледа. Нема молитве, нема ничега, само се позитивно мисли. Монаси манастира све госте понуде ратлуком, кексом и соком. Седео сам са Албанцем који је стигао са три ћерке. У разговори ми је открио зашто је дошао: „Ја сам грешан. Рушио сам овај манастир. Овде сам да молим за опроштај, за оздрављење моје најмлађе ћерке.” Да се човек најежи – каже директор „Филмских новости“.
И Албанци су чували Високе Дечане
Истина мора да се каже, и она позната и она мање позната. Генерацијама уназад Албанци су чували имање Високих Дечана. Пре неколико година те породице Албанаца натеране су од актуелне политичке власти да све поклоне – књиге, предмете, чиније, све што су њихови стари добили од манастира – врате у Дечане.
Душанови лавови у џамији
Задужбина цара Душана у Призрену има своју причу. Неки тумаче да Бог није дао очеубици да има своју светињу. А истина је другачија, прозаична. Душанова задужбина, која је посвећена Светим архангелима, била је једина саграђена од мермера. Синан-паша је срушио Душанову задужбину и од тог мермера 300 метара даље саградио своју џамију – Синан-пашину џамију. Због тога је паша погубљен по наредби султана. У џамију су унети лавови, лозице од камена... Тако је до данашњих дана део српске културе и богатства сачуван у једној џамији, што је нетипично за муслиманску светињу.
Помоћ дронова
Пре 19 година за Радио-телевизију Србије сличан серијал снимио је Драгослав Бокан. Иако су техничке могућности биле другачије, теже, снимљена је, каже наш саговорник, запажена серија од 18 епизода.
– Драгослав Бокан је у великој вери и са ентузијазмом снимао хеликоптером из ваздуха, а ми смо дроновима – прича Томчић. – Техника је напредовала. Камере су оштрије, објективи су прецизнији, дронови су чудесни... Било нам је лакше.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


