Да ли ће стара совјетска бомба одлучити рат у Украјини

Рат у Украјини изгледа да је заувек променио начин савременог ратовања, али је и показао како се обе зараћене стране прилагођавају ситуацији на фронту. Мења се тактика али и оружје које доминира на ратишту.

И Украјинци и Руси били су део моћне Црвене армије која је у лето 1941. године добила тешке и крваве лекције од Хитлеровске армаде.  Совјетска армија практично је била потучена до ногу, трпела је огромне губитке, стотине хиљада убијених и заробљених совјетских војника готово је убедила Берлин у брзу победу на Источном фронту.

Ипак, онда је дошло до чудесне трансформације Црвене армије. Војне фабрике су пресељене на Уралске планине, јединице су добиле опрему за зимско ратовање, произведена су нова оружја, тенкови и кренуо је контра удар који се завршио у Берлину. СС дивизије изгубиле су ореол непобедљивости а Совјетски Савез се прилагодио новој ери модерног рата.

Украјина је од СССР-а наследила одличан ПВО систем С-300 који представља озбиљну претњу било којој авијацији на свету. Главни недостатак савременог војног ваздухопловства су високе цене израде модерних авиона, ловаца и бомбардера. Због тога ни Русија не ризикује и не шаље своје авионе у домет противничке ПВО.

Ипак, изгледа да су Руси решили овај ребус и то би по многима могло да буде пресудно за даљи ток рата у Украјини. Старе ФАБ бомбе из совјетског доба успели су да преправе и успешно користе на фронту.

Традиционално бомбардовање подразумева да авион буде изнад свог циља и гађа противничке положаје, а то даје прилику против ваздухопловној одбрани да га лоцира и обори. Клизне ФАБ бомбе решавају овај проблем јер авион уопште не улази у видно поље радара ПВО.

Клизна бомба је обична конвенционална бомба којој су руски инжењери уградили крила и опремили је ГПС уређајем. Тако је бомба постала „паметна“, кад је авион испали она клиза и путује још десетине километара а ГПС је наводи тачно на циљ. Клизне бомбе су изузетно прецизне, омогућавајући прецизне ударе који минимизирају цивилне жртве.

Русија користи авионе Су-34 и 35 за избацивање ових бомби остајући изван  домета украјинске мреже противваздушне одбране. Авиони се не могу гађати, а бомбе лете и погађају своје мете.

У последње време руска авијација изводи дневно до 20 удара клизним бомбама. За разлику од дронова Ланцет који носе бојеву главу од 40 килограма, клизне бомбе испоручују терет од 500 до 1.500 килограма изазивајући огромну штету непријатељу. Русија је овим бомбама просто пустошила украјинске положаје у Бахмуту посебно на високим зградама које је Украјинци користили као одбрамбена упоришта.

Украјина тренутно нема ефикасан начин за одбрану од клизећих бомби и оне су велики проблем за било коју велику украјинску формацију која напада на отвореном терену.

Процењује се да Русија има стотине хиљада бомби које врло лако може да претвори у клизне бомбе по врло малој цени. Модел ФАБ-500М-62  тренутно се најчешће користи ка платформа за паметне клизне бомбе.

Руси бацају ове клизне бомбе  са њихових најнапреднијих борбених авиона  Су-34 и Су-35 каже званичник америчке одбране који је желео да остане анониман с обзиром на осетљивост теме.

Војни авиони лете изнад територије коју контролишу руске снаге, испаљују бомбе које лете још 50 или 60 километара, прелазе линију фронта и затим ударају на положаје украјинске војске.

Ове бомбе теже је погодити чак и од хиперсоничних пројектила Кинџал, изненађено су констатовали амерички стручњаци.  

„Оружане снаге Украјине су беспомоћне од руских високо прецизних удара, признао је саветник команде украјинског ратног ваздухопловства Јуриј Игнат.

Према његовим речима, руска тактика се озбиљно променила. Сада се украјинске позиције угрожавају помоћу високо прецизних вођених бомби. А њихова моћ стално расте. До скора кијевски генерали су били забринути због клизећих бомби УПАБ-500Б (њихова маса је била 500 кг, од чега је 390 кг експлозива), а већ сада Руси користе и три пута снажнији УПАБ-1500.

Такве бомбе су способне да пробију посебно јака утврђења, као што су дубока командна места или подземна складишта муниције. Игнат каже да руска авијација сваког дана баца око 20 вођених бомби на украјинске положаје дуж целе линије додира, пише „Дифенс пост“.

Русија има велике залихе ових авио-бомби, а јефтиније су и брже могу да се надограде него да се производе скупе ракете, признаје Јуриј Игнат.

„Само додају крила, ГПС и спремне су да полете. Има их у довољним количинама, само их треба надоградити. Са ракетама је ситуација компликованија. За њихову израду треба знатно више времена и новца. Цена једне ракете је милионска, а ФАБ бомбе са крилима и џе-пи-ес-ом јефтиније су и до стотину пута, наводи украјински саветник.

Према његовим речима покушај пресретања ових бомби није ефикасан, чак није ни рационалан. Једини излаз из ове ситуације јесте да се нападну авиони који их лансирају. А они су изван домета украјинске војске.

Паметне совјетске бомбе можда су и прави разлог зашто не почиње дуго најављивана украјинска контраофанзива јер свако озбиљније груписање технике и војске у близини линије фронта бива сурово уништено од стране руске војске.