Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шпијунски сателит Северне Кореје пао у Жуто море

Лансирање ракете која се распала у ваздуху осудили УН, Јапан, Јужна Кореја и САД, из Пјонгјанга најављују нови покушај ускоро
 Шпијунски сателит Северне Кореје пао у Жуто море
Остаци ракете коју је јужнокорејска војска извадила из мора (Бета-АП/ South Korea Defense Ministry)

Први војни извиђачки сателит Северне Кореје није успео да се вине у Земљину орбиту. Срушио се јуче у Жуто море између Кине и Корејског полуострва, пошто се ракета у другој фази лета највероватније распала у ваздуху, оцењују у Сеулу.

Војска Јужне Кореје објавила је снимке како вади из мора остатке севернокорејске ракете која је летела неправилно док није нестала с радара и срушила се 200 километара западно од острва Еочеонг.

Нова ракета за лансирање сателита „Чолима 1” отказала је због нестабилности мотора и система горива, јавила је севернокорејска агенција КЦНА. Лансирање је изазвало лажну узбуну у главном граду Јужне Кореје, док је у Јапану издато упозорење становницима на југу, на подручју Окинаве.

У Сеулу су настали хаос и пометња када су се људи пробудили уз звук сирена за ваздушни напад и хитну поруку да се припреме за евакуацију, да би им 20 минута касније било саопштено да је упозорење послато грешком, наводи Би-Би-Си.

Лансирање ракете наишло је на осуду УН, Јапана, Јужне Кореје и САД. Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес саопштио је да је свако лансирање које Пјонгјанг обави коришћењем технологије балистичких пројектила у супротности с резолуцијама Савета безбедности, преноси Ројтерс. Портпарол Савета за националну безбедност Адам Хоџ покушај Пјонгјанга да лансира ракету у свемир назвао је дрским кршењем резолуција СБ УН, рекавши да Бела кућа процењује ситуацију у координацији са савезницима.

Овај неуспели покушај као да није обесхрабрио режим Ким Џонг Уна, јер су медији у Пјонгјангу најавили ново лансирање што је пре могуће. Северна Кореја је почетком седмице најавила да планира да до 11. јуна лансира сателит за праћење војних активности САД. Како је објаснио Ри Пјонг Чол, потпредседник Централне војне комисије севернокорејске владајуће партије, слање шпијунског орбитера требало је да буде одговор на „непромишљене војне акције” САД и Јужне Кореје.

Северна и Јужна Кореја, технички још у ратном стању, немају своје шпијунске сателите, али обе земље покушавају да развију свој систем за надзор из свемира.

Јужна Кореја је 25. маја постала десета држава на свету која је самостално успела да лансира неколико комерцијалних сателита ракетом „Нури”. То је био први корак у намери Сеула да у новембру око Земље пошаље и свој први шпијунски орбитер који би требало да надгледа војне активности северног суседа.

Пјонгјанг је очито хтео да у свемирској „шпијунској” трци престигне ривала с југа. Чини се да је Северна Кореја, након што је Јужна Кореја прошле недеље успешно лансирала свемирску ракету, пожурила са слањем сателита, које се завршило неуспехом, изјавио је јужнокорејски посланик Ју Санг-беом позивајући се на обавештајну агенцију своје земље. Санг-беом је рекао да ће Пјонгјангу можда бити потребно најмање неколико седмица да среди проблеме са својом ракетом, преноси Ројтерс.

Професор севернокорејских студија на Универзитету Кеио у Јапану Ацухито Исозаки каже да, упркос почетном неуспеху, ово неће бити крај напора Пјонгјанга да пошаље шпијунски сателит: „Сам Ким Џонг Ун јасно је ставио до знања да је овај сателит један од многих који следе”.

Северна Кореја је од 1998. до 2016. године лансирала пет сателита. Стручњаци за свемирску технологију сматрају да су два стигла у орбиту, али још није јасно да ли су ови орбитери уопште успели да пренесу неке податке на Земљу.

Севернокорејски вођа не крије да је шпијунско-сателитска технологија кључна у супротстављању САД и Јужној Кореји. Зато је развој војног извиђачког сателита био један од Кимових кључних одбрамбених пројеката које је изнео у плану за модернизацију и унапређење војне моћи земље.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.