Највише посла за оне са средњом стручном спремом

До 2030. године око 60 одсто свих нових радних места у привреди биће у занимањима за која није потребна факултетска диплома. То је закључак истраживања пословне мреже „Линкедин” где су анализирани милиони профила чланова, као и описи огласа за посао који су се делили на тој платформи између 2021. и 2023. године. Истраживачи су открили да се највеће могућности за кандидате без диплома појављују у областима консалтинга, маркетинга, људских ресурса и медија. Међу најбрже растућим профилима нашли су се пословни консултанти, менаџери друштвених медија, медицински лабораторијски техничари, пословни аналитичари, уредници, менаџери за продукцију...

Када је реч о Србији, већ неколико година на овдашњем тржишту рада приметан је недостатак одређених кадрова, пре свега занатских занимања. Како наглашава Милош Турински из „Инфостуда”, када се погледају сви огласи, и даље се у већој мери траже радници са нижим степеном квалификација.

– Чак 61 одсто огласа био је намењен онима са средњом стручном спремом, а четири процента за оне који имају основно образовање. Свега 35 одсто огласа понуђено је кандидатима са вишим квалификацијама или факултетом – напомиње Турински.

Најтраженије области у којима је било највише могућности за запослење у претходној години биле су трговина, продаја, ИТ, машинство, администрација и угоститељство. Послодавци су највише расписивали огласе за продавце, возаче, магационере, административне раднике као и раднике у производњи. Са друге стране, наводе из „Инфостуда”, жеље кандидата се нису умногоме разликовале, па су највише конкурисали на позиције као што су продавац, административни радник, комерцијалиста и телефонски оператор.

Бојан Станић, помоћник директора аналитике Привредне коморе Србије, сматра да тржиште диктира услове и одређује које професије су перспективније у погледу зарада.

– Некада када је у земљи било много електричара, водоинсталатера и возача, ова занимања су била плаћена мање него што је то данас случај. Временом се ситуација променила. Генерално посматрано, у последње време расте тражња за столарима, молерима, пекарима, керамичарима...

Ипак, да би земља имала одржив економски и друштвени развој потребни су јој и високообразовани попут доктора и занатлије. Зато је неопходно обезбедити континуиран раст зарада, односно стандарда становништва, чиме би се смањио негативан демографски тренд – наглашава Станић.

Приметан дефицит магационера, конобара, кувара...

Поред општепознатог дефицита који већ годинама уназад влада у ИТ сектору, претходне године је у први план избио мањак занатских занимања и увоз радника из источних земаља. Тако је према подацима „Инфостуда” највећи дефицит био изражен за позиције магационера, конобара, кувара, месара, хигијеничара, али тржишту рада у Србији у великој мери недостају и грађевински радници, возачи и занатлије попут аутомеханичара и водоинсталатера.