Рачуна се знање и резултати, али и мало среће

Замишљени погледи у будућност, више родитеља него деце осмака, свакодневица су како истиче време до уписа у средње школе и гимназије.

Осим што је полагање матурских испита на прагу, сам процес селекције, писања листе жеља, прављење комбинаторике да ли конкурисати где се жели или где се има „прођа” – све је ближи.

Иако је ово тема која се апсолутно тиче само деце, родитељи су ти који лупају главом и потпуно су окупирани овим питањима. Сугестије, као по обичају, стижу са свих страна и само подгревају атмосферу набијену емоцијама, амбицијама и жељама.

Истраживали смо које су школе најпопуларније и да ли су за упис жељене средње школе пресудни резултати, знање или и фактор среће има кључну улогу.

Савет доброг педагога

Марија Стевић ове године опет, сада с млађим дететом, пролази кроз селекцију школе и уписну грозницу. Сада јој је, признаје, доста лакше, смиренија је и присебнија него што је био случај пре две године када је њен старији син Марко конкурисао за упис у средњу школу.

„С првим дететом била сам начисто слуђена. Свега је ту било, посебно што је он последња и кључна два разреда у основној школи завршио током пандемије. Имао је комбиноване припреме, мало у приватној школи, мало онлајн, доста је радио и сам из радних свезака, али и са својим наставницима у основној школи. Био је одличан ученик, али му упис у гимназију уопште није био лак. У његовом случају признајем да смо имали среће”, присећа се наша саговорница.

Уписао је Девету београдску гимназију на Новом Београду, смер за ученике посебно надарене за историју и географију.

„Имао је 85,68 бодова. Није то био блистав резултат, али није ни тако лош. Те године била је веома оштра конкуренција и чини ми се да је за неке централне гимназије доња граница за упис била око 90 бодова. Да је конкурисао у обичну гимназију, од 20 жеља на колико је имао право, имао би довољно бодова само за једну београдску гимназију. Значи, врло добри ђаци нису имали много шансе да упишу гимназију. Али, пошто је изабрао посебно одељење, то је била тек друга генерација ђака, он је успео да се упише у ту гимназију”, каже мама Марија и верује да је овој причи о упису кумовао на неки начин и сплет околности, али и среће да наставник историје још у основној школи препозна љубав према друштвеним предметима. Управо је наставник дао родитељима одличне смернице и охрабрио Марка да изабере тај смер.

„Наставнику смо веома захвални, јер је показао да му је стало до ученика. Показало се да је био у праву и да је моје дете процењивао с педагошког аспекта. Тако да је Марко уписао жељену школу, своју прву жељу са списка”, каже Марија.

И млађи син Никола ове године ће такође конкурисати за овај образовни профил, али ова мама признаје да сада мање брине, јер је „покупио” искуства од старијег брата, а и она је сада смиренија.

Јелена Цвејановић, с друге стране, ове године први пут пролази са својим сином Страхињом кроз упис у средњу школу. Без искуства на ову тему, слушала је приче других родитеља који имају старију децу, још у октобру бавила се истраживањем која школа нуди приватну припремну наставу. Студиозне припреме су тад почеле.

„Страхиња је почео да ради још у новембру, а претходно сам разматрала која школа има највише искуства у раду с децом, какви су коментари родитеља претходних генерација о тим школама, а у обзир сам наравно узела и цене припрема. Било ми је изузетно важно и којим данима и сатима се припремна настава одржава, да би моје дете због других обавеза, превасходно тренинга, на наставу могло да стигне и да учи у континуитету, а да се не одриче својих хобија и интересовања”, наводи Јелена, која је Страхињи купила и књиге за вежбање задатака код куће и на припремама.

Признаје да није баш све препуштала наставницима ни дечјој савести – и сама је проверавала да ли су задаци исправно решени.

„Био је то наш заједнички рад. Ако нешто погреши, то смо обележили па је провежбао на припремама. Имали смо збирке два различита издавача. Пробни пријемни у школи показао је да овај систем даје добре резултате, али нам је указао и где смо слаби, па смо наставили истим темпом до пријемног.”

Каже и да неће бити утучени, разочарани нити посебно деморалисани ако Страхиња не упише пошто-пото прву жељу. Фаворити су му, за сада, Трећа и Четрнаеста гимназија, а њему је највише важно да буде природни смер и да иде тамо где иде већина његових школских другара.

Да је друштво озбиљна ставка у опредељењу деце и прављењу листе жеља, потврдио је за „Магазин” и Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа. Следећа ставка су жеље родитеља, а тек потом мишљење педагога.

Он се с овим редоследом, очекивано, не слаже.

„Реч психолога, педагога требало би да има кључну улогу за избор школе. Важна је професионална оријентација деце. Мислим да је реч стручњака чак најважнија и то би требало да буде оријентир и усмерење у ком правцу дете треба да се развија, зависно од тога да ли је више природњак или наклоњен друштвеним наукама. Родитељи треба да прате и шта мотивише њихову децу.

Разлике у упису између Београда и Србије

„Само мотивисана деца биће добри ђаци, успешни, неће бежати из школе и развијаће се на правилан начин”, објашњава Антић напомињући да су Београд и Србија два веома различита „тржишта” када је у питању упис у средње школе.

Док су у Београду, Нишу, Новом Саду и евентуално Крагујевцу тражене гимназије, у осталим срединама место више се тражи за будуће медицинаре, техничке школе.

„Од 111 гимназија колико их има у Србији, 40 одсто уопште нису нешто тражене, а нису ни попуњене. Топ пет гимназија према нашем искуству су Трећа, Четрнаеста, Девета, Прва и Пета. Неке гимназије уопште нису популарне, као што је Седма, на пример”, објашњава Антић.

И Ваздухопловна школа на Дорћолу је међу траженијим, јер пружа дуално образовање и призната је у Европи. У њој на једно место конкурише између пет до седам основаца, што је далеко већа конкуренција него у гимназијама и што недвосмислено говори о томе да се уз знање цене и прилике које школа ствара за своје ђаке. А то данас није мала ствар.

Више избор родитеља него деце

Родитељи, пракса је показала, чешће дижу тензију због уписа у средње школе.

„Признајем да је мени било важније него Марку шта ће да упише, али мислим и да је то у реду и да они у том узрасту не могу да сагледају ширу слику. Сви су писмени и сви ће научити оно што је потребно. У вези с тим нема спора, али је мени било важно да иде у школу која је на добром гласу по посвећености професора и у некој дисциплини. Желела сам да школовање настави у средини која ће деловати стимулативно на њега, јер је он дете коме је то потребно. Нису сва деца таква, али ипак познајем своје дете и мислим да сам добро проценила”, признаје Марија не кријући да и то што ће јој млађе дете ићи у Девету показује да се није покајала. АНТРФИЛЕ

Места има за све

У Србији, према званичним подацима Министарства просвете, има 519 средњих школа. Према прошлогодишњим информацијама око 65.700 ученика завршило је осми разред, а за упис је било слободно 76.008 места – значи није било неуписаних.

Од ове бројке четвртина места је у гимназијама, 15 одсто у трогодишњим профилима у средњим стручним школама, а преостала места су у четворогодишњим профилима.

Иначе, прошле године је у првом уписном кругу по прве три жеље распоређено 85 одсто ђака, и то по првој жељи 63,13 одсто ученика, по другој 14,66 одсто, а по трећој 7,22 одсто ђака, а како преносе медији податке Министарства просвете, највеће интересовање било је за гимназије и образовне профиле као што су здравство и социјална заштита, електротехника и економија, право и администрација.

Реалне жеље

После завршетка наставне године, мали матуранти имају десет часова припремне наставе. То траје оквирно две недеље, што је само додатак јер се, каже Весна Милић, директорка ОШ „Филип Вишњић”, припремна настава спроводи и током целе наставне године.

„Ученици немају разлога за велику стрепњу. Деца која редовно долазе на припремну наставу утврђују своје знање које су стицали у основној школи. Искуство показује да често родитељи имају већу трему од самих ученика, а статистички гледано, већина ученика, више од 51 одсто, упише школу по својој првој жељи”, наводи наша саговорница.

Њен најдрагоценији савет јесте да се после матурског испита, у тренутку када се сви бодови саберу, на листи наведу реалне жеље.