Број ђа­ка у про­ду­же­ном бо­рав­ку ни­је сма­њен

Не­ма но­вих лек­ци­ја, не­ма до­ма­ћих за­да­та­ка, не­ма про­ве­ра зна­ња – шко­ла је по­ста­ла игра­о­ни­ца – ре­чи су мла­ђих осно­ва­ца, а учи­те­љи, от­ка­ко је ре­дов­на на­ста­ва за­вр­ше­на, по­нај­ви­ше чу­ва­ју де­цу. Про­шла су три да­на од зва­нич­ног кра­ја дру­гог по­лу­го­ди­шта, а пред школ­ским ко­лек­ти­ви­ма је још се­дам рад­них да­на по ати­пич­ном рас­по­ре­ду и без кла­сич­не на­ста­ве. Уоби­ча­је­них ча­со­ва у шко­ла­ма не­ма од сре­де, 7. ју­на, иако шко­ле ра­де до 20. ју­на, ка­да ће се по­здра­ви­ти с ђа­ци­ма. Та­да не пре­ста­ју и рад­не оба­ве­зе за­по­сле­них.

У основ­ним шко­ла­ма, за са­да, углав­ном ни­је дра­стич­но сма­њен број уче­ни­ка од пр­вог до че­твр­тог раз­ре­да ко­ји по­ха­ђа­ју обра­зов­но-вас­пит­не ак­тив­но­сти и про­ду­же­ни бо­ра­вак, јер су ро­ди­те­љи оче­ки­ва­ли да лет­њи рас­пуст поч­не две не­де­ље ка­сни­је. Знат­но ма­ње од мла­ђих осно­ва­ца у шко­ле до­ла­зе уче­ни­ци од пе­тог до сед­мог раз­ре­да осмо­лет­ки, а за осма­ке је и без из­ме­на у школ­ском ка­лен­да­ру на­ста­ва за­вр­ше­на 6. ју­на.

– Код нас су се у про­ду­же­ном бо­рав­ку углав­ном ра­ди­ли до­ма­ћи за­да­ци, са­да бо­ра­вак нај­ви­ше слу­жи за чу­ва­ње де­це чи­ји су ро­ди­те­љи по­слом за­у­зе­ти. Ра­ди до ка­сно по­под­не и ко­ри­сти се у не­сма­ње­ном оби­му. Има­мо и це­ло­днев­ну на­ста­ву, то је об­лик ра­да с два учи­те­ља, и они и да­ље ра­де с го­то­во не­про­ме­ње­ним бро­јем ђа­ка иако је ре­дов­на на­ста­ва за­вр­ше­на. Не­ма об­ра­де но­вог гра­ди­ва, ни­ти кла­сич­них ча­со­ва и пре­да­ва­ња, али за­вр­ша­ва­ју се ђач­ки ли­ков­ни ра­до­ви, до­дат­но се об­ја­шња­ва­ју већ пре­ђе­не лек­ци­је. Осим то­га, има­мо и ван­на­став­не ак­тив­но­сти, а оне под­ра­зу­ме­ва­ју и ре­а­ли­за­ци­ју свих пла­ни­ра­них из­ле­та – до­ча­ра­ва за наш лист Дар­ко Егер, ди­рек­тор ОШ „Кне­ги­ња Ми­ли­ца” и пред­сед­ник ак­ти­ва ди­рек­то­ра осмо­лет­ки у Но­вом Бе­о­гра­ду.

За ђа­ке ста­ри­јих раз­ре­да, ка­же, ор­га­ни­зо­ва­ли су се та­ко да је сва­ки на­став­ник у свом тер­ми­ну, по до­са­да­шњем рас­по­ре­ду ча­со­ва, до­сту­пан уче­ни­ци­ма. Иако не­ма ви­ше ре­дов­не на­ста­ве за­по­сле­ни до­ла­зе на по­сао, ор­га­ни­зу­ју до­пун­ску и до­дат­ну на­ста­ву, да би уче­ни­ци­ма до­дат­но по­ја­сни­ли гра­ди­во ко­је ни­су до­бро са­вла­да­ли али и да би нај­у­спе­шни­је основ­це спре­ми­ли за так­ми­че­ња ко­ја још ни­су за­вр­ше­на.

– Ко­нач­но, има­мо и по­пра­вља­ње оце­на. На­став­ни­ци су ду­жни да при­ли­ком да­ва­ња пред­ло­га за­кључ­не оце­не то и обра­зло­же, али и да су­ге­ри­шу уче­ни­ку ка­ко да да­ље на­пре­ду­је. Има­мо пу­но ђа­ка од пе­тог до сед­мог раз­ре­да ко­ји же­ле да по­ку­ша­ју да по­пра­ве оце­не и на­став­ни­ци су ту – об­ја­снио је Егер.

Он на­по­ми­ње да обра­зо­ва­ње ни­је игра­ње и да чу­ва­ње де­це ни­је по­ен­та школ­ства, али сма­тра да је, у овом мо­мен­ту, до­бра од­лу­ка да се ре­дов­на на­ста­ва об­у­ста­ви.

– Ре­дов­на на­ста­ва под­ра­зу­ме­ва са­вла­ђи­ва­ње но­вих зна­ња, усме­ре­ност у ра­ду, кон­цен­тра­ци­ју ко­ја је за то по­треб­на, а све­га то­га не­ма у овој тра­у­ма­ти­за­ци­ји, то се из­гу­би­ло од тре­ћег ма­ја. Мо­же­мо го­во­ри­ти о то­ме да ли је од­мах та­да тре­ба­ло пре­ки­ну­ти рад, али не вре­ди, не­ма сми­сла, да одр­жи­мо и све пла­ни­ра­не ча­со­ве и ис­пре­да­је­мо све на­став­не је­ди­ни­це ако ни ђа­ци ни на­став­ни­ци, а сви су ду­бо­ко по­го­ђе­ни тра­ге­ди­ја­ма, ни­су спрем­ни да уло­же на­пор да се не­што на­у­чи. У овој си­ту­а­ци­ји те спрем­но­сти не­ма, али је до­бро да де­ца бу­ду за­јед­но с вр­шња­ци­ма у шко­ли, да се под­сти­че со­ци­ја­ли­за­ци­ја – сма­тра Егер.

Ми­шље­ња ро­ди­те­ља и про­свет­них рад­ни­ка о на­глом пре­ки­ду ре­дов­не на­ста­ве и да­ље су по­де­ље­на. Јед­ни жуч­но не­го­ду­ју због но­вог ре­ме­ће­ња школ­ске сва­ко­дне­ви­це, дру­ги не ви­де бо­ље ре­ше­ње. Рад шко­ла ор­га­ни­зу­ју ди­рек­то­ри, ка­ко зна­ју, а осла­ња­ју се на до­пис ре­сор­ног ми­ни­стар­ства ко­ји раз­ли­чи­то ту­ма­че. Ипак, у јед­ном су са­гла­сни – до­но­си­о­ци од­лу­ка би тре­ба­ло да се кон­сул­ту­ју с прак­ти­ча­ри­ма из учи­о­ни­ца пре не­го што из­дик­ти­ра­ју про­ме­не у функ­ци­о­ни­са­њу школ­ства. Та­кав се за­кљу­чак на­ме­ће и у пи­сму ко­је је про­свет­ном вр­ху упу­тио ко­лек­тив Основ­не шко­ле „Јо­ван Ми­о­дра­го­вић” с бе­о­град­ског Вра­ча­ра.

Ови на­став­ни­ци сма­тра­ју да је од­лу­ка о на­глом пре­ки­ду на­ста­ве не­про­ми­шље­на, на­по­ми­њу да је збу­ни­ла и уче­ни­ке и про­свет­не рад­ни­ке и ро­ди­те­ље, а да сви за­јед­но не ви­де ње­ну свр­ху.

Од­сту­па­ње од пла­ни­ра­ног бро­ја на­став­них да­на до пет од­сто

Шта је по­стиг­ну­то пре­ки­дом ре­дов­не на­ста­ве у свим шко­ла­ма, осим што је на­пра­вље­на по­мет­ња?

– За­кључ­ком Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је на­ло­же­но је Ми­ни­стар­ству про­све­те да се школ­ска го­ди­на за­вр­ши 6. ју­на. У скла­ду са тим ми­ни­стар­ство је пред­у­зе­ло све од­го­ва­ра­ју­ће ме­ре из сво­је над­ле­жно­сти. Пра­вил­ни­ци о ка­лен­да­ри­ма обра­зов­но-вас­пит­ног ра­да у основ­ној и сред­њој шко­ли омо­гу­ћа­ва­ју од­сту­па­ња од утвр­ђе­ног бро­ја на­став­них да­на до пет од­сто. Та мо­гућ­ност је и ис­ко­ри­шће­на има­ју­ћи у ви­ду нај­бо­љи ин­те­рес уче­ни­ка и на­став­ни­ка на­кон тра­гич­них до­га­ђа­ја ко­ји су ду­бо­ко тра­у­ма­тич­ни за чи­та­во дру­штво – од­го­во­ри­ли су из Ми­ни­стар­ства про­све­те.

Мо­гућ­ност од­сту­па­ња до пет од­сто од ре­а­ли­за­ци­је пред­ви­ђе­ног на­став­ног пла­на и про­гра­ма ко­ју по­ми­њу, ко­ја у прак­си зна­чи да се от­при­ли­ке две на­став­не сед­ми­це мо­гу из­бри­са­ти, а да ни­је ну­жно те ча­со­ве на­док­на­ди­ти, над­ле­жни су мо­гли да ис­ко­ри­сте по­чет­ком ма­ја за па­у­зу у ра­ду свих шко­ла не­по­сред­но по­сле два ма­сов­на уби­ства. И то је глав­на за­мер­ка про­свет­ног есна­фа из учи­о­ни­ца нај­од­го­вор­ни­ји­ма за обра­зо­ва­ње.