Сва лица суботичке сецесије

Суботица – Архитектонски и градитељски идентитет Суботице готово да се изједначава са њеним сецесијским наслеђем. На објектима у граду препознају се елементи историцизма, необарока, класицизма, али сецесија је она доминантна декоративност суботичких грађевина која је издваја у региону.

Поводом обележавања Међународног дана сецесије, за који је одабран 10. јун као дан када су преминули Антонио Гуади и Еден Лехнер, као два истакнута представника сецесије, у Суботици је организован низ активности, концерата, промоција књига и изложби.

„Не/обична лица сецесије” назив је изложбе која је постављена у Вестибилу Градске куће, једном од најдоминантнијих сецесијских објеката у Суботици, а коју су заједнички припремили Центар за историју, теорију и менаџмент уметности и културног наслеђа и Републички завод за заштиту споменика културе. Аутори изложбе су др Татјана Трипковић и Владимир Џамић, историчари уметности. Како је објаснила др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, ова изложба је настала и као део пројекта Дунавског транснационалног програма Европске уније којим се промовише одржива заштита и културно наслеђе и представљају сличности, али и идентитетско наслеђе у земљама које имају богату сецесијску градитељску баштину.

„Сецесија је као стил у историјским оквирима трајала незнатно кратко, међутим, захваљујући разноликости израза, који су имали различите ауторске и регионалне одреднице, сецесија је исказала сву тензију друштвених и уметничких односа на прелому два века, а који су постали прекретница у поимању односа и прожимања културе, уметности, занатства, дизајна, декоративности, али и грађанске свакодневице и друштвених односа”, рекла је др Ђукановић.

У припреми за ову изложбу фотографисано је 35 објеката у Београду, Новом Саду и Суботици, одабрано је седам, међу којима су, примера ради, хотел „Москва” у Београду, сликарски атеље Уроша Предића, суботичка Синагога, а текст уз њих написала је Неда Џамић. На фотографијама је препознатљиво оно што је др Ђукановић рекла да је декоративност једна од основних одредница стила, али и умеће стваралаца да примене нове приступе у обликовању екстеријера и ентеријера. На отварању изложбе др Балинт Пастор, председник Скупштине града рекао је да Суботица не би била овакав град без сецесије и овај стил представља његову компаративну предност и издваја је у окружењу.

У Градском музеју у Суботици представљена је књига „Легенда о чуварима Азура” Бошка Крстића, Ђерђ Мерењи, историчар уметности из Будимпеште, говорио је о архитектонској Жолнаи керамици, историчарке уметности Тамара Куцор и Клара Еветовић током суботњег преподнева Суботичане су повеле у шетњу док су им говориле о употреби материјала у сецесијској архитектури. У поподневним сатима бројне заинтересоване суграђане др Викторија Алаџић повела је мање знаним стазама у шетњу под називом „Од плочника до будоара – стазама жена на прекретници из 19. у 20. век”. Ученици Музичке школе држали су концерте, а посебан доживљај приређен је у суботичкој Синагоги наступом харфисткиње Анђеле Станковић и сопрана Александре Ушумовић, након тога је одржан концерт на оргуљама, те џез концерт.

Градски музеј у Суботици у понедељак пре подне саопштио је и резултате фото-конкурса који је расписан поводом Светског дана сецесије, а на којем су награђене фотографије детаља и посебне естетике сецесије, које су начинили Александер Рончак, Јована Ђукић и Адам Радетић.