Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хо­ће ли аустра­лиј­ски устав при­зна­ти Або­ри­џи­не

Ми­ни­стар­ка за аутох­то­не на­ро­де Лин­да Бар­ни ка­же да би фор­ми­ра­ње те­ла „Глас при пар­ла­мен­ту”, ко­је би би­ло уне­то у нај­ви­ши прав­ни акт, про­ме­ни­ло жи­вот ста­ро­се­де­ла­ца
Хо­ће ли аустра­лиј­ски устав при­зна­ти Або­ри­џи­не
Або­ри­џи­ни на про­те­сту то­ком обе­ле­жа­ва­ња Да­на Аустра­ли­је у Бри­збеј­ну ( Фото/ EPA–EFE/ Jono Searle)

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку

Мел­бурн – Нај­но­ви­ја ис­тра­жи­ва­ња јав­ног мње­ња у Аустра­ли­ји по­ка­за­ла су да ма­ње од по­ло­ви­не свих аустра­лиј­ских би­ра­ча по­др­жа­ва пред­лог да се у Устав укљу­чи са­ве­то­дав­но те­ло са­ста­вље­но од Пр­вих на­ро­да Аустра­ли­је. Пре­ма ис­тра­жи­ва­њу „Њуз­по­ла” об­ја­вље­ном у аустра­лиј­ским ме­ди­ји­ма про­шле не­де­ље, око 46 од­сто ан­ке­ти­ра­них гла­са­ло би за осни­ва­ње но­вог са­ве­то­дав­ног те­ла, на­зва­ног „Глас при пар­ла­мен­ту”, док би 43 од­сто гла­са­ло про­тив, а 11 од­сто из­ја­ви­ло је да не зна­ју или да су нео­д­луч­ни.

Ово је пр­во ис­пи­ти­ва­ње јав­ног мње­ња о тач­ном пи­та­њу ко­је ће гла­са­чи­ма би­ти по­ста­вље­но на ре­фе­рен­ду­му ко­ји би тре­ба­ло да бу­де одр­жан из­ме­ђу ок­то­бра и де­цем­бра. Ан­ке­та је спро­ве­де­на са­мо не­ко­ли­ко да­на на­кон што је пред­лог за­ко­на о одр­жа­ва­њу ре­фе­рен­ду­ма и из­ме­на­ма Уста­ва, ко­ји омо­гу­ћа­ва да се ус­по­ста­ви Глас аутох­то­них на­ро­да при пар­ла­мен­ту, усво­јен у Пред­став­нич­ком до­му аустра­лиј­ског пар­ла­мен­та. Са­да пре­ла­зи у Се­нат, где ће би­ти усво­јен то­ком јун­ског за­се­да­ња, на­кон че­га би тре­ба­ло да се од­ре­ди и та­чан да­тум одр­жа­ва­ња ре­фе­рен­ду­ма.

При­ли­ком из­гла­са­ва­ња пред­ло­га, ми­ни­стар­ка за аутох­то­не на­ро­де Лин­да Бар­ни из­ја­ви­ла је да ће „Глас при пар­ла­мен­ту” на­пра­ви­ти прак­тич­ну раз­ли­ку у жи­во­ти­ма ста­ро­се­де­ла­ца и до­ве­сти до њи­хо­вог ко­нач­ног при­зна­ва­ња у аустра­лиј­ском уста­ву.

„На хо­ри­зон­ту мо­же­мо да ви­ди­мо наш циљ. Гла­са­ње ’за’ на ре­фе­рен­ду­му по­кре­ну­ће Аустра­ли­ју на­пред за све ње­не ста­нов­ни­ке. Би­ће то но­во по­гла­вље на­ше зе­мље и не мо­гу да опи­шем ко­ли­ко ће зна­чај­ну и прак­тич­ну раз­ли­ку ’Глас’ на­пра­ви­ти”, ре­кла је ми­ни­стар­ка.

Або­ри­џи­ни и ста­нов­ни­ци остр­ва То­ре­со­вог мо­ре­у­за су аутох­то­ни на­ро­ди Аустра­ли­је, ко­ји чи­не око 3,2 од­сто од го­то­во 26 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка Аустра­ли­је. „Глас при пар­ла­мен­ту” до­нео би устав­но при­зна­ва­ње ових древ­них на­ро­да, ко­ји жи­ве на кон­ти­нен­ту 60.000 го­ди­на, њи­хо­вог гла­са и уло­ге у аустра­лиј­ској де­мо­кра­ти­ји.

У прет­ход­ном пе­ри­о­ду по­ка­за­ло се, та­ко­ђе, да су ре­ак­ци­је вла­де, опо­зи­ци­је и број­них ми­грант­ских за­јед­ни­ца и ор­га­ни­за­ци­ја кад је реч о ре­фе­рен­ду­му раз­ли­чи­те. С јед­не стра­не, по­ред вла­де пре­ми­је­ра Ен­то­ни­ја Ал­ба­не­зеа, по­др­жа­ва­ју га број­не за­јед­ни­це и ор­га­ни­за­ци­је уну­тар Аустра­ли­је те су сто­га из­да­ле ре­зо­лу­ци­ју ко­јом по­зи­ва­ју све Аустра­ли­јан­це на са­рад­њу, ка­ко би се оси­гу­рао успех ре­фе­рен­ду­ма.

С дру­ге стра­не, ли­дер опо­зи­ци­је Пи­тер Да­тон се про­ти­ви из­ме­ни Уста­ва. Он је про­шле сед­ми­це из­ја­вио да гла­са­ње„за” пред­ста­вља ри­зик за оно што он на­зи­ва по­нов­ном ра­сном по­де­лом зе­мље. Ујед­но је оп­ту­жио пре­ми­је­ра Ал­ба­не­зеа за про­зив­ке због де­ба­те о ре­фе­рен­ду­му, по­ру­чив­ши да Аустра­ли­јан­ци ко­ји се про­ти­ве гла­су пр­вих на­ро­да при пар­ла­мен­ту ни­су ра­си­сти.

Да­то­но­во ми­шље­ње де­ле број­не ми­грант­ске гру­пе и кул­тур­не гру­пе ко­је се та­ко­ђе про­ти­ве овим устав­ним про­ме­на­ма. Џе­мал Да­уд је по­кре­нуо гру­пу „Мул­ти­кул­ту­рал­ни гла­со­ви про­тив гла­са”. Он по­др­жа­ва устав­но при­зна­ње аутох­то­них на­ро­да, али ка­же да би „Глас” тре­ба­ло да бу­де за­ко­но­дав­но те­ло, а не да бу­де са­др­жа­но у Уста­ву. Он ве­ру­је да би Глас” мо­гао да се ме­ша у сва­ку од­лу­ку вла­де ако се уне­се у Устав, иако и пре­ми­јер и ли­де­ри аутох­то­них на­ро­да уве­ра­ва­ју да се то не­ће де­си­ти. Исто та­ко сма­тра да би про­ме­на Уста­ва мо­гла да отво­ри мо­гућ­ност за зло­у­по­тре­бу од не­ке од бу­ду­ћих вла­да и да би, уко­ли­ко ре­фе­рен­дум бу­де успе­шан, и дру­ге ма­њин­ске гру­пе мо­гле да се по­зо­ву на то и за­тра­же фор­ми­ра­ње сво­јих са­ве­то­дав­них те­ла.

Ве­о­ма је ин­те­ре­сант­но да се порт­па­рол са­ве­зне опо­зи­ци­је за пи­та­ња ста­ро­се­де­лач­ког ста­нов­ни­штва Џа­син­да Прајс, ко­ја је и са­ма из ре­до­ва Пр­вих на­ро­да Аустра­ли­је, про­ти­виГла­су” с об­ја­шње­њем да се још не зна до­вољ­но о де­та­љи­ма пред­ло­га.

„За­што би аустра­лиј­ски на­род ве­ро­вао у тро­јан­ског ко­ња? За­што би аустра­лиј­ски на­род же­лео да пот­пи­ше блан­ко чек? Ми се не ба­ви­мо са­мо жи­во­ти­ма на­ших нај­мар­ги­на­ли­зо­ва­ни­јих, аутох­то­них Аустра­ли­ја­на­ца, већ се ба­ви­мо жи­во­ти­ма свих Аустра­ли­ја­на­ца”, ре­кла је Прај­со­ва.

Ка­ко год, по­др­шка кам­па­њи је по­след­њих не­де­ља опа­ла и тај тренд се на­ста­вља. Пре­ма нај­но­ви­јим по­да­ци­ма ко­је је по­чет­ком ове не­де­ље об­ја­вио „Ри­золв стра­те­џик пол”, по­др­шка гла­су је пр­ви пут па­ла ис­под ве­ћи­не, са 53 на 49 од­сто. Да би ре­фе­рен­дум ус­пео по­треб­но је да се по­зи­тив­но из­ја­сни ве­ћи­на гла­са­ча у ве­ћи­ни др­жа­ва и те­ри­то­ри­ја Аустра­ли­је.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Ravnopravnosti, demokratija, sloboda. Kako to gordo zvuci.
Земунац
Јесу ли то те чувене ''западне вредности''? У САД староседеоци нису имали право на држављанство до 1920. године, а тада је то било само правно, а формално су га добили тек крајем 80-тих. Да не помињем геноцид извршен над њима као и онај над аустралијским абориџинима. У САД су индијанке присилно стерилисане. У Аустралији деца су одузимана и слана на ''преваспитавање'' да би заборавили на порекло и матерњи језик. Све у свему имају чиме да се ''диче''!
Zanovetalo
Pravo pitanje je hoce.li Aboridzini ikad pristati da priznaju otimacinu svog kontinenta i njihov genocid?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.