Лед на Арктику све тањи

Иако су стручњаци годинама упозоравали да би половином овог века Арктик могао да изгуби лед током летњих месеци, чак и уколико се знатно смањи емисија гасова са ефектом стаклене баште, најновија истраживања објављена у часопису „Нејчер комуникејшенс” указују на далеко гори сценарио када су климатске промене у питању. По овом недавно објављеном испитивању, Арктику прети нестанак морског леда већ у идућој деценији, а тим истраживача који је реализовао студију, закључио да би током првих година после 2030. током септембра лед могао потпуно да нестане.

Црна предвиђања се настављају, па стручњаци, како преноси Си-Ен-Ен, сматрају да би Арктик до 2050. могао потпуно да изгуби лед током летњих месеци упркос предузетим мерама за заштиту животне околине и смањивање штетних гасова.

Упоређујући промене нивоа леда између 1979. и 2019. године, истраживачи су открили да је смањење морског леда углавном резултат загађења које доводи до глобалног загревања, као и да су претходни модели анализе потценили трендове топљења леда на Арктику.

„Били смо изненађени када смо схватили да ће Арктик остати без леда током лета, чак и ако нешто учинимо по питању смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште”, рекао је за Си-Ен-Ен климатолог Сеунг Ки Мин.

Уколико би се повећале штетне емисије и додатно убрзало глобално загревање, Мин упозорава да би Арктик до 2080. године могао да остане без леда све до краја октобра.

Он додаје да би смањење нивоа леда могло да подстакне екстремне догађаје, попут шумских пожара, поплава и топлотних таласа, брже него што се очекивало.

А да су на делу драстичне климатске промене на које надлежни широм планете и даље не дају прави одговор показује случај Шпаније која ове године бележи своје најтоплије пролеће у историји и друго најсушније икада.

Према подацима националне метеоролошке агенције ове земље, настављене су екстремно високе температуре које су харале Шпанијом током прошле године. Стручњаци упозоравају да је већ 2022. ушла у анале као најтоплија година икад забележена у овој земљи, али се ситуација претходних месеци само погоршала. Делови Шпаније на удару су екстремних суша, висина воде у резервоарима и вештачким језерима је на историјском минимуму, а у многим крајевима на снази су рестрикције воде.

Шпанска влада је прошлог месеца најавила мере у борби против суше вредне 2,2 милијарде евра, које укључују финансирање рециклаже воде у градовима и наставак помоћи пољопривредницима.

Сведоци смо екстремних промена времена на целој планети, а у последњих месец дана на удару поплава због енормних количина падавина налази се и наш регион. Ситуацију неће поправити ни најава америчких научника да је временски феномен Ел Нињо започео у Тихом океану, па се очекује ново отопљење целе планете. Експерти очекују да ће следећа година бити рекордна по висини температуре ваздуха.