Ја хоћу живот, бољи живот...

Да ли зато што део политичких структура у Србији живи потпуно ван реалности или да би се на карту носталгије прикупиле симпатије народа, Александар Јовановић Ћута дао је изјаву у којој каже да му председник Србије Александар Вучић „дира у детињство и не напада Цецу Бојковић већ Емилију Попадић“.

Јовановић је навео да је у току „лов на глумце“ који су подржали протесте које организују он и његове колеге, махом функционери постпетооктобарских власти предвођених ДОС-ом, односно Демократском странком који сада делују у више мањих прозападних странака и покрета.

Међутим, Јовановић је отишао корак даље и навео да власт гура прст у око народу и дира у детињство, односно у фиктивне ликове које су ти глумци играли у популарним серијама и филмовима.

Тако му се од Светлане Цеце Бојковић учинила Емилија Попадић, један од главних ликова из серије „Бољи живот“.

Сада више никоме није јасно ни да ли је на протесту „Србија против насиља“ говорио Драган Бјелогрлић који је овом циљу дао свој допринос и лични пример тако што је изударао редитеља Гагу Антонијевића или је то ипак био Слободан Боба Попадић који је такође познат по насилничком понашању. Сви још увек памтимо како се Попадић са својим оцем Гигом Моравцем потукао са особљем једне београдске кафане током наступа чувене певачице Нине Андрејевић, што је Јовановић у складу са својим надимком вешто прећутао. Или је то можда ипак била Малина Војводић из Тополске 18.

Памтимо и како је Емилија Попадић преварила поштеног Гигу Моравца са Терминатором јер је овај потоњи више одговарао њеним елитистичким стандардима у којима нема места за архетипе који подсећају на село и планине са којих сви потичемо, али их се са гнушањем и стидом одричемо, не би ли смо постали нешто друго. Звучи ли вам познато?

Глумци који се баве политиком и политичари који се баве глумом

Тешко је рећи и да ли је „Бољи живот“ обележио баш Ћутино детињство, осим у случају да је овај политичар попут чувеног фудбалера Лукакуа рођен са осамнаест година. Лукаку је скоро читаву деценију провео играјући као талентовани тинејџер иако је по његовом изгледу и грађи било приметно да је за копље испред „своје“ генерације.

У мору прилично неозбиљних изјава за неког ко претендује да се озбиљно бави политиком, истиче се и она да ће милион Турака кренути на летњи распуст од Минхена према Истанбулу те ће опозиција, блокадом моста Газела, прибавити себи необично појачање.

Изгледа да је Србија, поред Емилије Попадић, на политичкој сцени добила још ликова из „Бољег живота“. И то ликова као што је Стевица Курчубић, бивши функционер који је упропастио и довео до стечаја све што је могао, а онда испливао као кандидат на изборима.

Србија – земља у којој се глумци баве политиком, а политичари глумом.

Представа

Чини се да на протестима, поред испразних парола, танких мисли и патетичних говора глумаца и забављача, недостаје још само да се појави Дадо Топић са све гитаром у раскопчаној кошуљи испод које се назире маљави торзо и запева „Ја хоћу живот, бољи живот...“

Уосталом, не би био једини демонстрант увезен из околних земаља и традиционално нам „пријатељски“ наклоњених центара попут Загреба, Сарајева и Приштине. Ако могу снајперисти Армије БиХ и хрватски „вјећници“, зашто не би и музичари, глумци, затим дајте још глумаца јер глумаца никад доста, потом водитељи, гутачи ватре, ходачи по жици, факири...

Тако ће представа за грађанере, студенте са амбицијом коју не прати знање, шетаче који мисле да је модни тренд правити селфи на блокираним улицама, активисте који се надају личној вајди у промени власти и веселе наивце који редовно излазе на сваке протесте бити комплетна, али завршни чин јер треба се ићи на море... Хрватско, подразумева се...