Подаци о личности нису довољно заштићени законом

Подаци о личности данас су доступнији него икада. Ако се злоупотребе, закон прописује новчану казну или затвор до једне године, а ако је податке злоупотребило службено лице у вршењу службе – запрећена је затворска казна у трајању до три године. Међутим, како је указано на саветовању правника у Будви, овај тежи облик кривичног дела веома ретко се појављује у пракси судова.

– У Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал формирано је током претходних неколико година више предмета који се односе на дељење експлицитних садржаја у различитим групама на различитим друштвеним мрежама и апликацијама. У 2020. години за прогањање је било 60 пријава, затим 40 за случајеве дечје порнографије, 16 за полно узнемиравање, једна пријава за уцену и пет за неовлашћено објављивање туђих фотографија и снимака – изнели су на саветовању Ива и Саша Ђорђевић, докторанди Правног факултета у Крагујевцу.

Заштита права на приватност је велики изазов савременог права. У нашем Кривичном законику прописано је кривично дело неовлашћено прикупљање података о личности, а тежи облик тог дела може учинити само службено лице у вршењу службе.

– Од 3. маја, када се догодио злочин у основној школи, сведоци смо да и највиши државни органи извршавају квалификовани облик овог кривичног дела, које се гони по службеној дужности. То чине изношењем личних и породичних прилика ученика који је извршио убиство и ученика који су убијени. Ми имамо кривично законодавство, али је проблем у томе што се не примењује, па остаје мртво слово на папиру. Сваког дана одвија се трка између права јавности да буде обавештена, са једне, и заштите приватности са друге стране. Важно је да из те трке не изађемо као губитници – рекла је Ива Ђорђевић на саветовању које је организовало Удружење правника Србије.

Нагласила је да подаци о личности морају бити заштићени кривичним правом и да законодавац има простора да прошири кривичноправну заштиту.

Корисници друштвених мрежа често сами, свесно или несвесно, омогућавају приступ својим личним подацима, што ствара огроман простор за различите злоупотребе, а законодавцу треба да буде циљ да сваком појединцу пружи заштиту од нежељеног и незаконитог прикупљања и обраде њихових података.

Кривично дело постоји када су подаци неовлашћено прибављени, саопштени другоме или употребљени у сврху за коју нису намењени, или ако се користе противно закону. Само за тежи облик – када је дело учинило службено лице у вршењу службе, кривично гоњење се предузима по службеној дужности.

КЗ упућује грађане на Закон о заштити података о личности. Према овом закону, обрада личних података је свака радња или скуп радњи које се обављају са подацима о личности, као што су прикупљање, бележење, разврставање, груписање, похрањивање, а могу се злоупотребити достављањем, умножавањем, ширењем.

– Закон о заштити података о личности прописује начела која се морају поштовати приликом обраде података. Она мора бити законита, поштена и транспарентна, ограничена у односу на сврху која се жели постићи, или само на оне податке који су заиста неопходни и који морају бити заштићени и чувани само онолико времена колико је то потребно за остваривање сврхе обраде – објаснила је Ива Ђорђевић.

Лични подаци обухватају све информације на основу којих се може, посредно или непосредно, открити идентитет, а обухватају и информације о запослењу, породици, окружењу, здравственом стању, правним пословима, имовини, па и хобијима и навикама одређене особе, али и подаци који се налазе на интернету, као што су ај-пи адреса, лозинке, налози електронске поште, историја претраге и геолокацијски извештаји.

Уколико се ови подаци злоупотребе, може бити учињен читав низ кривичних дела – неовлашћено откривање тајне, прогањање, повреда тајности писма, неовлашћено прислушкивање и снимање, неовлашћено фотографисање и неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка, као и кривично дело изношења личних и породичних прилика.

Осветничка порнографија

Посебно је указано на важност заштите приватности деце на интернету, али и на све чешћу појаву такозване осветничке порнографије.

– Почетком марта 2021. обелодањено је да на апликацији „Телеграм” постоји скоро десетак група у којима десетине хиљада, претежно мушкараца са подручја Балкана, размењује видео-снимке и фотографије жена и девојака. У највећој од тих група, са називом „Екс-ју балканска соба”, која је имала око 36.000 чланова, корисници су постављали наге слике и снимке девојака и остављали њихове адресе, имена и бројеве телефона како би их учинили доступним узнемиравању и различитом понижавању. Испоставило се да су знатан део тог материјала из освете остављали мушкарци који су били из неког разлога љути на своје некадашње партнерке. Та појава назива се „осветничка порнографија” – навела је Ива Ђорђевић.

Указала је да наш Кривични законик не препознаје осветничку порнографију као кривично дело. По службеној дужности гоне се само случајеви дечје порнографије, прогањања, уцена или полног узнемиравања, док за објављивање и дељење туђих снимака без дозволе жртва мора сама да поднесе приватну тужбу.