Класа која изазив респект

Мерцедесова Ц класа дебитовала је још априла 1993. године као попуна једног сегмента - више средње класе, сегмента који је постајао све интересантнији за захтевније купце европске средње класе. Од првих дана привукао је пажњу, а током година доживео неколико измена и улепшавања. Најновија Ц класа у садашњем издању премијерно је приказана прошле године у јануару и одмах постала прави бестселер гиганта из Штутгарта.

На „Политикином” тесту нашла се поново али са дизел агрегатом од 2.2 лит., после годину и по дана, на својеврсној провери „зуба” времена, мада је то време ипак кратко за доношење неких коначних судова. Али, једно је извесно: овај модел у Мерцедесовој гами бележи саме рекорде. Наиме, одмах по појављивању на тржишту постао је број 1, а према најновијим подацима надмашиће по продаји претходну годину. Само у августу продато је 30.900 модела Ц класе.

Ц класа по димензијама не спада у превелике аутомобиле. Краћа је од конкурента аудија А 4 али дужа од BMW серије 3. Иако је лепота ствар укуса ипак смо склони да Ц класу прогласимо за мис у овој конкуренцији. Лепе, елегантне линије, кратак предњи и задњи део додатно је чине компактном појавом, док широка маска са великим светлосним групама и ниским отворима за проток ваздуха дају агресиван изглед предњем делу. Улазак у овај аутомобил открива тек једну од „тајни” успеха не само овог модела мерцедеса. Доминирају квалитетни материјали, прецизност у завршној обради, и већ препознатљив мерцедесов кокпит. Све је на свом месту, прегледно и лако доступно, осим ручице показивача правца која је нешто ниже од уобичајеног положаја и делује као да је у положају лево. Ипак, на то се навикне врло брзо. Седишта су широка и удобна, подешавају се са стране, електронски. На централном тунелу поред ручице аутоматског мењача неколико касета и наслон за одмор руке. Ту је и дугме за избор мода у мењачу - конфор или спорт, уз опцију ручног бирања брзина, што се у пракси показује као непотребно, јер ова лимузина и у спорт моду може да задовољи и непоправљиве тркаче.

(/slika2)То је због друге „тајне” која се налази испод хаубе. Ради се о дизел агрегату запремине 2.2 литра са 170 кс, али и енормним обртним моментом од чак 400 Њутнметара при 2000 обртаја. Нема турбо рупе, мотор стартује жустро чим се дода гас и консеквентно вуче до преко 4000 обртаја. У конфор моду мења при нижим, у спорту при вишим обртајима, па ко воли нека изволи. Све то без трзаја и ремећења удобности путника. Ради тихо у свим подручјима обртаја.

Трећа „тајна” лежи испод аутомобила. То је доњи построј са свом потребном електроником која обезбеђује стабилност у критичним условима. Испробали смо је овог кишног викенда на мокрим и клизавим коловозима и функционисала је беспрекорно. Сваки пут када бисмо претерали са гасом или у кривини наишли на неку „преглабицу”, заношење репа бивало је кориговано муњевитим враћањем на „почетну позицију”. Огибљење је довољно тврдо за осећај безбедности, али и меко за удобну вожњу. Ту је постигнут скоро савршен компромис за ову класу.

Четврта „тајна”додуше није баш тајна. То је утисак који трокрака звезда оставља на околину. Неко може волети, или не волети мерцедес (има и таквих), али се имиџу ове марке не може порећи да је број 1. Поготову на београдским улицама и ауто путу. „Цар” увек заслужује поштовање…