Тишина електровозила неће тако брзо преплавити Србију

Од када је пре три године држава приви пут најавила субвенционисање при куповини електричних аутомобила од 250 до чак 5.000 евра траје полемика да ли је буџет толико богат да може да финансира луксуз. Управо је куповина ових возила са минимумом издувних штетних гасова за већину просечних грађана бацање пара, утолико пре што се улицама махом возе половни дизелаши и бензинци увезени са Запада, по чему више личимо на депонију старих аутомобила.

– Не могу са сигурношћу да тврдим да је електричним возилима са батеријама будућност сасвим сигурна, без обзира на тренутне веома изражене трендове. Отежавајући фактор за српско тржиште представља цена ових аутомобила, која је и уз постојеће подстицаје државе још увек висока за просечну платежну моћ. Заступљеност ових возила на домаћим друмовима је веома мала, занемарљива. Ни на светском нивоу тај проценат није велики, свега неколико процената – каже у интервјуу за „Политику” др Иван Благојевић, професор на катедри за моторна возила на Машинском факултету у Београду.

Каква је будућност електроаутомобила у Србији? Да ли их ускоро може бити више на улицама или смо још слабо платежни да бисмо могли да их приуштимо?

Будућност електричних возила у свету зависи од више фактора, а пре свега од њиховог реалног еколошког учинка по животну средину. Овај аутомобил има нулту издувну емисију гасова али само у процесу експлоатације, односно коришћења возила. Међутим, уколико узмемо у обзир начин добијања електричне енергије, односно да ли она настаје из фосилних горива или из обновљивих извора, можемо сагледати стварну еколошку корист. Другим речима, електрично возило се може сматрати у потпуности еколошким уколико се користи у Норвешкој (98 одсто струје добија се из обновљивих извора), док се за употребу у Србији, где удео добијања електричне енергије из фосилних горива прелази 70 процената, то не може рећи. Осим тога, добијање сировина за батерије, али и њихова рециклажа намећу додатна питања о стварној еколошкој добити.

Да ли је онда електричним аутомобилима будућност загарантована или не?

Не могу са сигурношћу да тврдим да је електровозилима на батерије будућност сасвим сигурна, без обзира на тренутне веома изражене трендове. Осим наведеног податка о начину производње струје у Србији, отежавајући фактор за наше тржиште представља и цена наведених возила, која је и уз постојеће подстицаје државе још висока за просечну платежну моћ. И на крају, морам да нагласим и мрежу пуњача по којој је Србија на зачељу Европе. У том смислу не могу да кажем да ће у блиској будућности тишина електричних аутомобила преплавити Србију. Популаризација електровозила увозом више година старих половних (јефтинијих) примерака из иностранства није добар пут. Животни век батерија и њихово одлагање, највећи су противници наведеног решења, а верујем да је интерес развијених земаља баш тај, да проблем пребаце у туђе двориште. Не треба заборавити ни цену струје која у земљама где је удео електровозила већи уопште више није примамљива.

Да ли је познат проценат заступљености ових аутомобила у Србији у овом часу?

Заправо је веома мали, занемарљив. Ни на светском нивоу није велики, свега неколико процената. Знатан пораст примећен је у продаји нових електричних возила, поготову у претходне две године у земљама Европске уније и Сједињеним Америчким Државама. Не треба заборавити Кину у којој је експанзија највећа. Продаја нових електричних аутомобила у Србији је занемарљива. Имајући у виду укупан број возила на светским друмовима, учешће електричних није се знатно увећало, а у Србији поготову.

Будући да имамо обавезу и према ЕУ да повећавамо проценат зелене енергије, да ли производимо довољно ове струје коју троше електровозила?

Кратко ћу одговорити – не.

Шта је добра а шта лоша страна електричних аутомобила?

Добре стране електровозила представљају нулта издувна емисија (уколико се струја добија из обновљивих извора), вишеструко већа енергетска ефикасност електромотора (и до 97 одсто) у односу на мотор са унутрашњим сагоревањем. Потом, повољна карактеристика обртног момента где је његов максимум расположив већ при полажењу, то јест при малом броју обртаја мотора, веома добре карактеристике убрзања, низак ниво буке и вибрација, знатно мањи трошкови редовног одржавања, стартовање при веома ниским температурама. Недостаци се огледају у ограниченој аутономији кретања (у реалним условима експлоатације та аутономија не прелази 150 до 250 километара, мада има изузетака), време пуњења батерија је још веома дугачко (вишестрано чак и у случају брзог пуњења, а о спором и да не говорим), већа маса возила због уграђених батерија, а самим тим и мање простора, расположивост места за пуњење.

Каква је разлика између хибридних и електроаутомобила и да ли ћемо још дуго бити депонија за старе дизелаше и бензинце?

Хибридни аутомобили обједињавају добре стране електричних и конвенционалних возила и представљају веома добро и не баш краткотрајно прелазно решење. Реч је о возилима која осим мотора са унутрашњим сагоревањем поседују и електромотор тако да у режимима који су неповољни за рад првог помаже други, односно електромотор (што је изражено у градским условима коришћења возила). Издувна емисија им није нулта, као код електровозила са батеријама, али је знатно мања него код конвенционалних аутомобила, поготову код хибридних која имају и режим вожње искључиво на електропогон. У том смислу проблем аутономије кретања и брзине пуњења за наведена возила не постоји. Да ли ћемо бити депонија зависи од истинске, а не условљене тежње саме државе, али и њених грађана. Едукација људи је од посебног значаја, а нарочито најмлађег дела становништва. У том смислу видим и сопствену мисију због чега сам и основао предмет возила и животна средина на нашој катедри. Нажалост, у Србији је показатељ животног стандарда и статуса постало поседовање сопственог аутомобила (чак и више њих), а због огромног увоза половних постали су веома доступни.

Где видите решење?

У другим видовима енергетски ефикаснијег транспорта. Можете приметити да је веома редак случај да се у аутомобилу превози неко осим возача. Организовани јавни превоз који користи алтернативне погоне (електрични) и горива (примера ради биогорива) представља одговарајуће решење. За градске услове не треба заборавити ни превозна средства микромобилности попут електричних тротинета и бицикала.

Колико субвенције које држава даје помажу да се лакше купе ови аутомобили?

Прецизан одговор можете наћи у уредби државе која је ово субвенционисање регулисала. Колико се сећам субвенција за „потпуно” електрично возило је 5.000 евра (за хибридна 2.500). И много и мало, рекао бих. Проблем лежи у томе што је број субвенција на годишњем нивоу ограничен, односно до испуњења предвиђене годишње квоте. Тако да ће појавом јефтинијих електровозила она за многе остати недоступна, а наведена сума има смисао баш за те аутомобиле.