Музичари подигли хонораре, а угоститељи цене

Поскупљење угоститељских услуга од око 15 одсто није много утицало на промет и број гостију, тврде власници ресторана и кафића у главном граду. Не може се, објашњавају, очекивати да цене у ресторанима остану исте док све около поскупљује. Иначе, према подацима Републичког завода за статистику, угоститељске услуге су у мају, у односу на исти период прошле године, поскупеле за 15,2 одсто. Цене хране генерално су више за 15 процената, топла и хладна предјела, као и печења и јела по наруџбини за 16,7 одсто, варива за 16,2, хлеб и салате за 14,7, колачи за 14,5, а готова јела за 11 процената.

Председник Удружења угоститеља Новог Сада Миленко Мијић каже за наш лист, да је ово поскупљење очекивано, посебно када се узме у обзир инфлација и раст цена свих производа на тржишту. Угоститељима у складу са ситуацијом расту трошкови и питање је само тренутка када ће се они ускладити.

– Скупља је кафа у набавци, месо, воће поврће, пића… Уз све то цене наступа и хонорара су подигли и музички бендови и извођачи и то до 30 одсто. То једноставно власници локала морају да укалкулишу. Расту и плате, треба зарадити тај новац. Треба ли помињати кризу у Украјини, која се прелила и на нас. Боље је питање шта није поскупело – наводи Мијић.

Иако се поскупљења у „кафанама” у медијима одмах бележе, Мијић напомиње да се више цене не одражавају на пад посете.

Људи у Србији воле клубове, кафане и кафиће и тешко се одричу тог задовољства. Упитан зашто су у Војводини поскупљења нешто нижа, наш саговорник одговара да нема посебног разлога.

– Да би привукли госте власници се довијају на различите начине. Неко организује наступ познатог извођача и не наплаћује улаз, а има скупље пиће, а други пак наплате карту и уз то гости имају и два пића. Све зависи, шта им се исплати и какве набавне цене има – објашњава он.

Иначе, цене алкохолних пића су у односу на прошлу годину више за 11,2 одсто, безалкохолних за 13,7 процената. Највише је поскупела храна и то за 17,4 одсто, затим безалкохолна пића за 16,9, алкохолна пића за 12,8, а најмање преноћишта где су цене повећање за три процента.

Интересантно је да је на републичком нивоу највеће поскупљење забележено за преноћишта и то више од 20 одсто. Не треба заборавити да је и потражња већа, па је тако у Србији у априлу ове године, у односу на исти период прошле године број долазака туриста већи за 22,2, а број ноћења за 17,7 одсто.

Према подацима Републичког завода за статистику, у априлу је у односу на исти месец прошле године број ноћења домаћих гостију већи за 9,5, а страних за 28,6 процената.