Друга страна Америке

Америчка поезија је током прошлога века била изузетно еластична. Наравно, још увек је доминирао Витмен који је био "мера свих ствари", али било је и песника који су се значајно одвојили од њега. Касније је дошао Буковски.       

Негде на средини, између европских токова и "витменовског" пута, нашао се велики Стенли Кјуниц (1905–2006), један од најпризнатијих и најуваженијих песника у Америци у двадесетом веку. Песник, уредник, есејиста, академик, добитник малтене свих америчких награда за поезију.

Стенли Кјуниц је током своје седамдесетогодишње каријере (једна од најдуговечнијих песничких каријера свих времена!) пролазио кроз различите фазе и утицаје. Многи сматрају да је Јунгова теорија дубоко укорењена у Кјуницов симболизам (сам наслов књиге упућује на то), као и веристички англосаксонски дух песништва.

Где има дима има и ватре. Наслањање на Јунга је потрага, за својим колективним и личним идентитетом, која је дубоко присутна у јеврејској традицији којој Кјуниц пореклом припада.

Чини се да је Кјуниц успео да се отргне из витменовског шињела и своју поезију преусмери на један други пут који је развијао, негде половином шездесетих година, када је био опчињен превођењем и објављивањем руске поезије.

Дуги чамац је, рекао бих, best of Кјуницове поезије. Ова мини антологија на најнепосреднији начин одсликава две основне теме у опусу овог великог песника. Слику једне (заборављене) алтернативне Америке која је своју снагу црпла из свакодневног живота и једну интимистичку слику самог песника у amarcord стилу. И управо тај, интимистичко-биографски моменат који се најочигледније поставља у песмама "Портрет", "Неутихли" и "Халејева комета" (можда најбоља песма!), најупечатљивији је тренутак ове збирке. Дубоко понирање у себе, сведеност у изразу, без патетике и патоса (...Живи слојевито а не у нереду... каже Кјуниц).

Објављивањем ове књиге, неке празнине су попуњене, бар кад су читаоци у питању. Америчка поезија је пример да постоји и нека друга Америка.