Има наде далеко од куће

За почетак бих нагласио неколико чињеница – данас је у свету више од 110 милиона присилно расељених, показао је извештај „Глобални трендови”, који сваке године објављује Агенција Уједињених нација за избеглице (УНХЦР). Ово је рекордан број откако се прави оваква статистика. Али, ипак, овде није реч само о бројевима, јер се иза сваке од ових цифара налази људско лице, а велики део су жене и деца. Сви они су побегли од насиља, ратова и прогона. Они нису имали другог избора него да побегну од куће у потрази за безбедношћу. Пружање гостопримства избеглицама ће их спасти од дугог и опасног пута на којем су њихови животи и слобода угрожени.

Данас, на Светски дан избеглица, УНХЦР заједно са својим партнерима широм света указује на важност поштовања права избеглица и подсећа државе на њихове обавезе по питању пружања помоћи избеглицама. Такође, заједно промовишемо њихову снагу, таленте и вештине, док подржавамо њихову самосталност.

Будући да се овогодишња тема Светског дана избеглица фокусира на важност инклузије избеглица у нова друштва под слоганом „Има наде далеко од куће”, нарочито сам срећан што се налазим у Србији. Чврсто верујем да ова земља има много да понуди како би обезбедила безбедност и сигурност за оне који траже уточиште од конфликата и прогона.

Радећи заједно са представницима власти и цивилног сектора, треба да створимо услове да би још више људи могло да назове Србију својим домом.

УНХЦР је присутан у Србији од 1976. године и за готово пола века колико смо присутни овде, могли смо да се уверимо у велике напоре грађана и представника власти да помогну онима који беже од ратова и прогона.

СФРЈ је била прва земља у овом региону које је потписала Конвенцију о статусу избеглица из 1951. године, кључног документа на којем се заснива заштита избеглица. Још од почетка 20. века до данас, некадашња Југославија и данашња Србија пружале су уточиште бројним људима који су овде тражили сигурност у бегу из суседних земаља, источне Европе, и касније бивших југословенских република, Азије, Африке, Блиског истока.

Током свих ових деценија УНХЦР је интензивно сарађивао са државним институцијама, локалним заједницама, донаторима, невладиним сектором и грађанима како би формирао мрежу оних који су одлучни да подрже нове почетке избеглица у овој земљи.

Будући да сам и сам службовао у овом региону током деведесетих година прошлог века уверио сам се велику солидарност према људима који су били принуђени да напусте своје домове.

Такође, током деценија које сам провео у УНХЦР-у имао сам прилику да лично будем сведок снаге избеглица и доприноса који оне доносе у свим сферама друштва.

Њихова отпорност упркос изазовима би требало да нас инспиришу сваког дана.

УНХЦР је такође имао задовољство да подржи успостављање првог закона о азилу у Републици Србији 2008. године. У складу са нашим мандатом, УНХЦР је наставио да подржава државу како би се постигле законодавне промене које су неопходне за пружање заштите људима о којима УНХЦР брине.

На првом Глобалном форуму за избеглице 2019. године Србија је преузела пет обавеза од којих се већина односи на интеграцију. Надамо се да ће Србија на следећем Глобалном форуму за избеглице у децембру ове године поново показати посвећеност заштити избеглица и предложити нове кораке у том смислу.

Веома сам задовољан што се академске институције све више укључују у заштиту избеглица. Ове године Правни факултет Универзитета у Београду је преузео иницијативу у вези са предавањем избегличког права и подршке представницима институција задуженим за обезбеђивање азила. Веома ценимо ово партнерство.

Коначно, хајде да сви заједно обезбедимо могућности за принудно расељене људе, које ће одговарати њиховој храбрости и одлучности!

Због тога јер има наде далеко од куће.

*Представник Високог комесара УН за избеглице