​Пандемија песме пише

Мада на измаку седме деценије (рођен 1954), писац више од двадесет књига поезије, прозе, есеја, критика и мемоара, уз то и познати културни делатник, Ненад Грујичић је новајлија међу нашим писцима за децу и младе. Дебитовао је, пре седам година, збирком песама „Маца на вратанца”, а недавно се огласио и другом песмарицом „Лија пандемија” (Институт за дечју књижевност, Београд, 2023). Песме су настале у време најжешће пандемије ковида 19 када смо, што из властитог страха и опреза што наредбом Кризног штаба, проводили дане и дане између четири зида.

Пандемија је надахнула песника да изнедри 45 духовитих, оптимистичких песама за најмлађе, учинилa да чланови породице много више времена проведу заједно, да се зближе кроз дружење које им је годинама недостајало, да се корони супротстави љубављу („Ми смо јако племе, још из старог доба, / да нас неко свађа, нека само проба”).

Песме Грујичићеве збирке су, уистину, портрет једне (његове) породице у доба короне. Јесте, школе су затворене, учи се и ради „онлајн”, али је подоста времена за честе партије шаха у којима је мама Милена Нона Гаприндашвили, а кћи Даница Маја Чимбурадзе (чувене грузијске шахисткиње). Ту је, сваке вечери, и „Слагалица” за породично гледање и такмичење, потом прилика да кћерка, ђак трећак, искаже и усаврши свој цртачки дар (збирку је она и илустровала), да се мама покаже као врсна куварица, а тата више проводи у читању и писању. Не изостају ни групни чучњеви на тераси („Не знамо шта бисмо у дане короне / да нема терасе, најмилије зоне”).  А тек која је срећа кад из рерне на сто стигне миришљава посластица („Једе се и слади, лете лептирићи, / карантински то су драги кромпирићи”), а читава породица буде на окупу за ручком.

И тако, у доба свеопштих ограничења, неслободе и забрана у доба короне, песник Ненад Грујичић нам нуди не измаштану или жељену, већ стварну слику породичне слободе, склада и љубави у којој се нико не досађује, не јадикује, јер ни у једном дану нема „празног хода”. Напротив, дани су испуњени креативном игром и корисним активностима, успешном љупком битком са карантинским ограничењима. Пандемија јесте огромно зло, али у сваком злу, поручује песник, има и зрнце доброг. Зато завршавамо ову белешку у Грујичићевом оптимизму: „Пандемија инспирише, / она чак и песме пише”.