Лепеница некад цуркала, а сада плави

Крагујевац – Мит о Крагујевцу којег заобилазе кише срушен је у ноћи између 15. и 16. јуна, када се на град сручио страховит пљусак који је трајао сатима. Уз претходне кише које су до врха натопиле земљу – катастрофа је била неизбежна.

Невиђене бујице, које су се сливале и централним градским улицама, потопиле су стотину домаћинстава и око 280 објеката, а најтеже је било у насељима уз Лепеницу која се излила у горњем току. Највећа штета причињена је у Грошници, Великом пољу, Корићанима, Станову и Палилулама, а због опасности по људске животе припадници Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије морали су да евакуишу 14 особа, међу њима и дете.

Град је одмах оформио екипе за процену штете која се и даље утврђује, а надлежни су приметили да су потребна већа улагања у превентивну заштиту од елементарних непогода.

Обилне падавине угрозиле су и поједине делове Универзитетског клиничког центра Крагујевац, који је неколико дана био у ванредном режиму рада, збрињавајући само хитне случајеве, а у поплавама су оштећена нека фабричка постројења и бројни приватни објекти, куће, подруми, шупе, радионице са алатом и машинама.

У спасавању породица чија су се домаћинства нашла под водом учествовали су и крагујевачки ватрогасци, на терену су биле и екипе хитне помоћи, а градска комунална предузећа се и данас боре с наносима отпада и разрованим приградским улицама које нису асфалтиране.

Дотрајала канализација није могла да прихвати огромну количину воде, а у ноћи која ће црним словима бити уписана у историју града на Лепеници, Левачка улица у Станову је просто збрисана с лица потопљене земље.

„Призори су драматични”, биле су прве речи које је у ноћи између 15. и 16. јуна изговорио Лука Чаушић, начелник Одељења за ванредне ситуације МУП-а Србије. Он је указао и на неопходност знатнијих улагања у превентивну заштиту од елементарних непогода.

„Клима се мења и мора више да се улаже у превентиву. Оно што се до сада улагало, то више није довољно. Од поплава 2014. године Србија је много безбеднија, али видите шта се дешава. Из године у годину су временске прилике све екстремније. За две-три недеље имаћемо високе температуре и пожаре. Морамо много више да улажемо у превентиву, ако желимо да спремније дочекамо овакве појаве”, поручио је Чаушић.

Недавна поплава у Крагујевцу била је вероватно највеће искушење за градоначелника Николу Дашића, који је читаву ноћ провео са угроженим суграђанима. Судећи по изјави коју је дао, био је затечен изливањем Лепенице.

„Фасцинантно је оно што се десило с Лепеницом. Лепеница до сада није била на овом нивоу. Ми у Крагујевцу смо били поносни што немамо велика изливања још од 1978. године, када је корито Лепенице продубљено, али сада видимо да је Лепеница постала опасна река”, приметио је Дашић.

Ово запажање је тим пре интересантно што се у ноћи између 15. и 16. јуна у Крагујевцу нису излили ниједан поток нити речица који су у блиској прошлости правили велике проблеме. Излила се само Лепеница, која углавном цурка кроз град, претварајући се у праву реку само с првим пролећним кишама.

„У Крагујевцу се током недавних поплава није излио ниједан водоток другог реда о којима брине град, делимично се излила само Лепеница, која је као водоток првог реда у надлежности ’Србијавода’”, саопштио је Драгош Радовановић, начелник овдашњег Одељења за ванредне ситуације и планирање одбране.

Предочавајући да је Лепеница причинила немалу штету, Радовановић је истакао да су се стална и знатна улагања града у заштиту од поплава показала као оправдана.

„У периоду од 2014. године, која може послужити као репер, град Крагујевац је у превентивну заштиту континуирано улагао знатна средства, пре свега у чишћење и уређење водотокова другог реда који су у надлежности локалних самоуправа. Та улагања су на годишњем нивоу износила између осам и 14 милиона динара. Треба напоменути да је 2016. године урађена комплетна регулација реке Сребренице. У сарадњи с тадашњом Канцеларијом за јавна улагања, у тај пројекат је уложено 60 милиона динара. За уређење водотокова другог реда град Крагујевац је ове године издвојио осам милиона динара”, навео је Радовановић.

Србија се последњих година све чешће суочава с великим поплавама, које су и у крагујевачком акту о процени ризика од катастрофа дефинисане као један од озбиљних проблема. Стручњаци за ову област се слажу да је боље улагати у превентиву, него санирати последице и отклањати штету коју скупо плаћамо.