Брикс против долара

Земље Брикса (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) заинтересоване су за стварање нове валуте која ће бити у конкуренцији са америчким доларом. Брикс жели да успостави нову резервну валуту подржану корпом својих валута. Један од циљева је да се „обори” долар као најважнија светска валута, којом се највише плаћа у међународној трговини, која има највише међународних резерви и којој се генерално, до сада, највише веровало у свету.

Потенцијална валута, док је још у фази разматрања и развоја, омогућила би овим државама да остваре своју економску независност док се такмиче са постојећим међународним финансијским системом. Садашњим светским поретком доминира амерички долар, који чини око 90 одсто укупне трговине валутама и скоро 100 одсто трговине нафтом. Централно за ову текућу ситуацију је трговински рат САД са Кином, као и америчке санкције Кини и Русији. Уколико земље Брикса успоставе нову резервну валуту, то би вероватно значајно утицало на амерички долар, што би потенцијално довело до пада његове тражње. Заузврат, ово би имало импликације на америчку и глобалну економију.

Земље Брикса имају низ разлога зашто желе да успоставе нову валуту. Недавни глобални финансијски изазови и агресивна спољна политика САД навели су земље Брикса да истраже ту могућност. Оне желе да боље служе сопственим економским интересима, док истовремено смањују глобалну зависност од америчког долара и евра.

Какав је напредак постигнут до сада? Током 14. самита Брикса, одржаног средином 2022, руски председник Владимир Путин рекао је да земље Брикса планирају да издају „нову глобалну резервну валуту” и да су спремне да отворено раде са свим фер партнерима. Циљ Брикса је успостављање новог светског монетарног поретка, што је јасно саопштено још од самита групације у Русији 2009. До сада није било много напретка по овом питању, али се идеја поново појавила после увођења санкција Русији и већих веза те земље и Кине.

Реакција земаља које нису чланице Брикса биле су помешане. Неке земље, попут Турске, Египта и Саудијске Арабије, размишљају о придруживању Бриксу, а Саудијска Арабија купује руску нафту на рекордном нивоу. Међутим, неки стручњаци верују да је валута Брикса „погрешна идеја”, јер би ујединила земље са веома различитим економијама. Такође постоји забринутост да би „некинеске” чланице могле повећати своју зависност од кинеског јуана.

Нова валута би могла имати неколико предности за земље Брикса, укључујући ефикасније прекограничне трансакције и повећану финансијску укљученост. Захваљујући олакшаним прекограничним плаћањима то би такође могло да промовише трговину и економску интеграцију међу земљама Брикса и шире.

Ако се успостави, нова валута Брикса би ојачала економску интеграцију унутар земаља Брикса, смањила утицај САД на глобалној сцени, ослабила положај америчког долара као глобалне резервне валуте, охрабрила друге земље да формирају савезе за развој регионалних валута, умањила ризике повезане са глобалном нестабилношћу, услед једностраних мера и смањења зависности од долара.

Иако није сасвим извесно да ли ће доћи до стварања резервне валуте Брикса, њено појављивање би представљало значајне импликације на глобалну економију и потенцијално би довело у питање доминацију америчког долара као примарне резервне валуте.

Из тих разлога, светски инвеститори би требало да пажљиво прате напредак могуће валуте Брикса. И, ако га блок на крају створи, биће важно посматрати утицај валуте на економије чланица Брикса и шире на глобално тржиште.

Често постављено питање за нову валуту Брикса односи се на количину злата које поседују ове земље. У мају 2023, комбиноване златне резерве централних банака земаља Брикса чинила је више од 15 одсто укупног злата у светским централним банкама. Русија, Индија и Кина рангирају се у првих 10 у свету по количини злата. Русија контролише 2.376,52 метричке тоне жутог метала, што је чини петом по величини златних резерви. Кина следи на шестом месту са 2.068,36 тона злата, а Индија је на деветом месту са 794,62 тона злата. Златне резерве у централној банци Бразила и Јужне Африке много су мања и износе 129,65 тона и 125,38 тона, респективно. Док је руски председник сугерисао чврсту имовину попут злата или нафте, као подршку новој валути, валута Брикса би вероватно била подржана корпом валута пет земаља блока.

На питање да ли је могућа валута Брикса, неки финансијски аналитичари истичу стварање евра 1999, као доказ да је стварање те заједничке валуте реална опција. Међутим, за то би биле потребне године припрема, успостављање нове централне банке и договор између пет земаља о постепеном укидању сопствених суверених валута. Такође, највероватније би била потребна подршка ММФ-а, да би она била успешна на међународном нивоу. Утицај рата у Украјини може да ослаби руску економију и вредност рубље, а Кина намерава да повећа моћ јуана на међународном плану. Такође, постоје велике економске разлике између Кине и других земаља Брикса. То нису мале препреке које треба савладати.

Да би Брикс створио нову валуту која би у будућности заменила долар, потребно је да су њихове економије довољно јаке. Велики напредак је направљен у том погледу, али у стварности је то сада искључиво Кина. Али велика економија није довољна за стварање велике светске валуте. Валуте земаља Брикса су прилично неважне на глобалном нивоу, са делимичним изузетком кинеског јуана. Око 60 одсто међународних резерви су долари, 20 одсто еври, а само три одсто кинески јуани. Валуте Русије, Бразила, Индије и Јужне Африке су безначајне. То не значи да се то не може променити у будућности, али је тај дан још далеко. Ово се посебно односи на хипотетичку заједничку глобалну валуту Брикса, јер постоји велики проблем поверења у привреде ових земаља. Снага валуте, међутим, на крају лежи у поверењу. Ово намеће кинески јуан као једину опцију. Економска моћ Брикса је доминантна у Кини, а та земља је истовремено и највећи извозник у свету.

Постоје оцене да је Брикс као такав, превише хетероген да би деловао заједно. Бразил, Русија и Јужна Африка су у дугорочној економској стагнацији. Жеља за успостављањем нове међународне валуте која би конкурисала долару и даље је изгледа за неке неостварива. Додуше, никада се озбиљно није радило на његовој реализацији, али се по оцени појединих стручњака није одмакло даље од почетне идеје. Ипак, сви аналитичари се слажу да је за амерички долар настала нова претња – групација Брикс, на челу са Кином. Многе земље и међународне економске групе теже да смање зависност од долара у комерцијалним пословима и окрећу се алтернативним валутама. Брикс представља више од 40 одсто светске популације и скоро трећину глобалне економске производње, што га чини једним од најважнијих светских економских блокова.

Нова валута Брикса не би толико „отела круну са главе долару” колико би смањила величину његове територије где се користи. Чак и да се Брикс дедоларизује, велики део света би и даље користио доларе, а глобални монетарни поредак би постао више мултиполаран него униполаран. Нова валута Брикса би покренула неповратне процесе на глобалном финансијском тржишту. Иако земље Брикса активно подржавају процес дедоларизације, процес је комплексан, тако да је валута Брикса још увек само „очекивање које је могуће”. О свим овим питањима биће више речи на предстојећем самиту Брикса 22. августа у Јоханесбургу.

Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa