Летује се од априла до новембра

Сваке године из Србије готово два милиона људи одлази туристички у иностранство. Како макар део њих мотивисати да неколико дана одмора проведу у својој земљи и тако помогну развој домаћег туризма? Од 2015. године држава субвенционише одмор у Србији уз помоћ ваучера за смештај. Ове године подељено је већ 250.000 и још је 50.000 на располагању. Урош Кандић, државни секретар у Министарству туризма и омладине, каже за „Политику” да је убедљиво највеће интересовање за Сокобању, следе Врњачка бања и Златибор, а потом Сијаринска и бања Горња Трепча. До пандемије је, како каже, на годишњем нивоу на располагању било до 100.000 ваучера за које је пријава грађана трајала и по неколико месеци. Ове године је готово у једном дану, у две серије, подељено по 100.000, што је апсолутни рекорд. И оно што је најважније, у Србији је у овом тренутку у систему 4.500 угоститеља, што је двоструко више него пре пандемије.

– Ако се сетимо да је у првој години пандемије у Србији било 75 одсто мање страних гостију, јасно је да је туристичка привреда превасходно зависила од домаћих туриста. Држава је поред мера усмерених ка целој привреди и посебно хотелијерима, препознала ваучере као кључни подстицај очувања туристичке тражње на дестинацијама. То се и догодило. Не само да су спасли домаћи туризам, ваучери су и повећали број домаћих гостију на дестинацијама, са 1,8 милиона у 2019. години на више од два милиона у протеклој години – објашњава Кандић.

Осим повећања броја домаћих гостију, ваучери су на више начина допринели развоју целокупне туристичке привреде. На првом месту, објашњава, директно су утицали на продужетак туристичке сезоне која више не траје само током летњих месеци већ од априла до новембра. Затим, више него било која друга мера, стимулисали су излазак угоститеља из сиве зоне јер је то био услов учешћа у шеми доделе ваучера.

– Од 2015, када је овај систем уведен, до 2022. број домаћих туриста је повећан за 60 одсто, а ноћења домаћих гостију су порасла за више од 70 процената. Подсетићу да је до 2015. године туристички промет домаћих гостију стагнирао – каже наш саговорник. Ваучери се претежно користе у бањским центрима у којима се и пре него што је грађанима понуђен субвенционисани одмор просечан боравак гостију кретао од седам до 10 дана. Тако да се ефекат ваучера много боље очитава кроз податак да је Сокобања од 2015. године до 2022. године учетворостручила број ноћења, исто као и нека од мањих бањских места, попут Сијаринске бање која је удвостручила, а бања Врујци повећала број ноћења два и по пута. Да подсетимо да је некада западна Србија била синоним за сеоски туризам. За Бајину Башту, Ужице, Чајетину, Ивањицу, Косјерић и Ариље везују се почеци сеоског туризма у Србији.

– Последњих година евидентна је експанзија сеоског туризма коју је посебно погурала пандемија. Тако да данас готово да нема регије без сеоских домаћинстава који се баве туризмом – објашњава Кандић. Осим Војводине, по богатој понуди издвајају се и села централне Србије, села од Гледићких планина до Голије, око Рудника, Сувобора и Рајца. Он истиче да се значајан пораст броја посета региструје и у селима мање развијених подручја источне Србије – око Доњег Милановца, Кладова, Голупца, Мајданпека, Неготина, Бора, Зајечара, Књажевца, али и села која се налазе око Пирота и Димитровграда. Као нове дестинације за рурални туризам треба споменути и околину Власине, Фрушку гору, Ириг и села у околини Вршца. Не чуди онда што је само ове године за ваучере укупно опредељено 1,5 милијарди динара, а протекле, која је била последња пандемијска, чак четири милијарде динара.

Нема сумње да су ваучери једна од најисплативијих субвенција, јер сав новац који држава издвоји остаје у земљи. Из Удружења грађана „Моја Србија” поручују да је важно да се настави са овим подстицајем, али и да је неопходно да се мало промени логистика и другачије организује подела ваучера.

– Наша процена је да је у Србији око 270.000 заинтересованих грађана за ваучере. Сваке године подела крене од 1. јануара, што је, чини нам се, незгодан термин. Сматрамо да би било боље да се подела помери на 1. фебруар и да се одмах издвоји број ваучера који је планиран. Људи би имали времена да се боље организују, овако су принуђени да резервишу оно што је понуђено, без јасног датума одмора – каже Милан Ристић, председник овог удружења. Ваучери, објашњава, нису замишљени као социјални програм, него као помоћ угоститељима, а то значи и помоћ целој привреди, јер туристи највише новца троше ванпансионски. У овом удружењу сматрају да би у будућности требало размишљати и о повећању вредности ваучера, јер за разлику од претходних година, када је за један ваучер могло да се борави пет дана без доплате у Горњој Трепчи, на пример, сада то није случај. Ваучери су изгубили на вредности и сада већина мора да доплати цену смештаја на већини дестинација.

– Највећи бенефит овог програма до сада је то што је повећан промет у туризму. Нешто што је људима раније био додатни приход сада је главни бизнис. Наше удружење је предлагало да се уз ове уведу и ваучери за куповину домаћих производа, што би обезбедило додатне приходе. Сада када смо урадили доста на развоју дестинација, морамо да мислимо како да обезбедимо нове садржаје и привучемо нове туристе – каже Ристић.

Како су Мађари развили туризам на Балатону

Идеја оваквог модела ваучера је слична оном који се спроводи у Мађарској. Код њих субвенције немају ограничења него се месечно средства уплаћују на рачун грађана који имају специјалне картице и који ова средства могу да користе само за плаћање услуга у пријављеним туристичким објектима. Не чуди онда што туризам на Балатону бележи боље резултате од мањих земаља које имају море.

Повећати вредност субвенције

Кристина Миленовић, потпредседница Групација за рурални туризам при ПКС, каже да су ове субвенције помогле доста у „подизању” дестинација и генерално на развоју руралног туризма.

– У овом тренутку би можда било добро да се због инфлације и раста других трошкова вредност ваучера повећа како би и угоститељи могли да зараде и уложе у свој смештај и унапреде га – каже Миленовић. Она наводи пример власника смештаја у мањим срединама, у којима сезона траје само три месеца, а тако је у већини села.

– Имате власника смештаја са 18 кревета, у Горњој Трепчи, на пример. Сезона му траје од јуна до септембра. По сваком кревету плаћа паушални порез од 5.000 годишње, боравишну таксу с порезом и плус трошкове рекламирања смештаја. Ваучер од 5.000 то не може сигурно да покрије – каже наша саговорница из ПКС.

Трећина ваучера искористи се у Сокобањи

Трећина свих ваучера које држава одобри искористи се у Сокобањи. Ово природно лечилиште има 12.000 кревета у приватном и две хиљаде у хотелском смештају, природу и комплетну туристичку понуду и то је разлог што је омиљена међу домаћим туристима.

– Цене смештаја зависе од категорије и положаја, али туристи који се одлуче за двокреветну собу могу да покрију боравак од пет дана са једним ваучером. Породице изнајмљују апартмане, али имају и више ваучера. Ваучери су генерално много допринели развоју бање и чак су продужили сезону до краја октобра – каже Александра Крстић, аналитичар за промоцију туристичке понуде у ТО Сокобања. Она подсећа да држава улаже доста и у инфраструктуру и да сваке године добијају подршку за промоцију овог места које највише посећују породице с децом, млади, па тек онда гости старији од 50 година. Структура гостију се, кажу, такође променила, а Сокобања има раскошну природу, природно је лечилиште, а има и аква-парк, реку…