Стручњаци опште праксе

Посматрам са стране и смешкам се на невероватне изјаве појединих умишљених ликова из галерије владајуће српске политичке елите. Вајни министри, па и посланици, дају себи за право да коментаришу шта је најбоље за Србију и некако увек им као најбоља опција испадне како је неопходно да уведемо санкције Русији. Наравно, не дају они те изјаве јер су много стручни и зато што се у нешто разумеју, јер гро тих смешних ликова не знају где је лево, већ то раде по задатку како би вршили притисак на председника Вучића. Додатно, увлаче се западним амбасадорима и покушавају да обезбеде своју политичку позицију рачунајући да ће се у подели карата за састављање будуће владе ипак највећим делом питати амбасадори.

Отуда, озарен сам био када је Вучић направио договор са Путином у вези са испоруком гаса Србији, јер тиме је Вучић послао неколико веома важних порука, а посебно је поруку послао нитковима који сматрају да ће их нека западна амбасада одржати или довести на неку битну политичку позицију. Вучић је тим гестом понизио стручњаке опште праксе, јер све што су говорили о неопходности увођења санкција Русији пало је у воду. Њихов притисак који су вршили у име одређених амбасада распршио се и Вучић им је показао колико су небитни и да му је до њиховог мишљења стало као до лањског снега.

Више је него јасно да је договором са Путином Вучић јасно ставио до знања да не само што неће уводити санкције Русији већ, напротив, развијаће политичке односе са Русијом. Србија остаје непоколебљиво једина земља у Европи која није увела санкције Русији, јер тако штити сопствене интересе.

Нема ту никакве ирационалне љубави према Русији, нити било шта слично. Има само држање до морала и свакако као најбитније битка за наше интересе. Вучић је указао свима да Србија није ничија прћија и да не може свака врана да је позоба мислећи да је шака пиринча. Показао је да је способан да трпи притиске и да на његове одлуке притисци не утичу. Избацио је на површину сав муљ из својих редова који се данима уназад залагао за санкције према Русији да попут петла у лонцу први кукурикну, чиме су се у старту дисквалификовали да буду у наредној влади. Можда Вучић још увек не зна ко ће бити министри, али свакако је одавно преломио ко неће бити. Стручњаци опште праксе увелико могу да пакују кофере и да празне своје столове.

Не спадам у оне који сматрају да су свезнајући. Напротив, држим се Сократове изреке „Знам да ништа не знам”. Ипак, Вучића свакако далеко боље познајем од гомиле умишљених ликова који сматрају да су једини богом дани да буду министри. Знао сам да на њега никакви притисци не утичу. Знам сваки пут када прочитам неку од њихових изјава да ли је дата у сврху притиска на њега или је дата зарад позиционирања њихове политичке будућности у очима западних амбасадора. Као што веома добро умем да протумачим зашто је Вучић неку изјаву дао и у коју сврху.

Оно што сам за све ове године од њега научио и то је за мене од непроцењиве вредности јесте како да читам између редова и како да се носим са притиском. То је оно што стручњаци опште праксе нису научили и зато су се оклизнули. Толико су се оклизнули да више не могу да се саставе. Биће ту суза због растанка од толико драгих фотеља, хистеричних напада и гутања таблета за смирење, прелазака у опозиционе редове, оптуживање Вучића како не разуме колико греши… Но, ту помоћи нема. Они су бивши и то је у крајњој варијанти сјајна вест за Србију.

Не бих да будем прогнозер, али како ствари стоје, Србија окреће нешто другачији лист. За тако нешто потребни су и неки нови људи. Ови стручњаци опште праксе нека се окупе на травњаку једне од њима драгих амбасада и нека запевају „Растајемо се ми” или „А сад адио”.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa