Зејтинлик је био његов живот

Ако се на Зејтинлику налази 7.441 хумка хероја погинулих током пробоја Солунског фронта 1918. године, од прекјуче, ово српско светилиште добило је још једног великана који ће почивати са њима. Ђорђе Михаиловић није био обичан чувар гробља српских солунаца, већ је, родивши се тамо и живевши тамо, давно постао симбол сећања на један од најславнијих периода националне историје.

Понекад се чинило да посетиоци Зејтинлика, разговарајући с њим, причају са духовима војника, јер деда Ђорђе је изгледао баш као и они, који су кренули у дуг марш за слободу. У војничким чизмама и јакни, са шајкачом на глави, Ђорђе Михаиловић као да није желео да напусти ту епоху, већ је, оставши у њој и опирући се времену, постао безвремен.

Прекјуче, у Солуну, у 96. години, преминуо је Ђорђе Михаиловић, још за живота проглашен за Солунца, иако то није био, унапређен у ратника, иако се није борио, одликован као херој, зато што је то заиста био! Јер није он био само чувар хумки, био је чувар српске историје и колективног сећања.

И пре него што се родио првог маја 1928. године, било је записано чиме ће се бавити – оним чиме се бавио његов отац, оним чиме се бавио и отац његовог оца. Зато прича о Ђорђу и Зејтинлику почиње са дедом Савом, солунским добровољцем из Грбља код Котора, којег је, прича каже, краљ Александар ставио на чело државне комисије да сакупи посмртне остатке својих сабораца са бојишта и гробова широм Солунског фронта. Саво је преминуо 1928, а о Зејтинлику је наставио да брине његов син Ђуро.

Током Другог светског рата остала је забележена анегдота, српске хумке бранио је од нациста причом да НН на крсту заправо значи „непознати Немац”. А када је 1961. преминуо Ђуро, наследио га је син Ђорђе и наредне 62 године дочекивао посетиоце који су долазили да виде и Зејтинлик, али и Ђорђа, који је и по духу и изгледу посетиоце враћао у један од најславнијих тренутака српске историје.

Док је говорио, посетиоци су имали утисак да управља времепловом – чинило се да о сваком војнику зна сваки детаљ – чији је, одакле је дошао, у којој се јединици борио, где је погинуо...

– Ово гробље је мој живот – говорио је док су га последњих година издавале ноге, али никада сећање.

Иако су живели на мору, супруга Гркиња Фатини сведочила је да су, због његовог посла, ретко кад одлазили на одмор. Живео је скромно, а од жеља је имао само две – да добије српски пасош и да дочека стогодишњицу Солунског фронта. И обе су му се испуниле.

– Живео сам за дан када ми је Србија доделила држављанство. Живео сам, једнако, као и у нади да доживим стогодишњицу пробоја Солунског фронта, а вама сам то, онда, поверио. Дочекао сам, ето, и једно и друго – рекао је Михаиловић оног дана када му је министар спољних послова Ивица Дачић уручио пасош.

За живота одликован је Орденом српске заставе другог степена, Орденом Светог Саве првог степена, државним признањем „Мајка Србија”... Са њим су разговарали и домаћи и страни медији, о њему су снимљени документарни филмови, опеван је у песмама и књигама, а јуче се од њега опростила цела Србија.

Ђорђе Михаиловић биће сахрањен поред свога оца, деде и знаних јунака, у хладовини чемпреса са Свете Горе.

Крстимир Цопас – нови чувар Зејтинлика

Ђорђе је иза себе оставио и кћерку и две унуке. Причао је, „чувар гробља није женски посао, на гробљу мора и да се преспава”, тако да његова кћерка неће преузети посао чувара Зејтинлика по наследном реду. Уместо Ђорђа посетиоце ће дочекивати Крстимир Цопас, Србин из Грчке.

Ја сам већ 30 година у Солуну. Сарађивао сам кроз грађевинску фирму, у којој сам радио са нашим конзулатом овде и стекао сам поверење, тако да су ми понудили да постанем чувар – изјавио је за медије нови чувар гробља Крстимир Цопас.

Патријарх Порфирије: Пример за сваког човека који воли свој народ и не заборавља његове жртве

Војничко гробље Зејтинлик је задобило још једног хероја, Ђорђа Михаиловића, рекао је патријарх српски Порфирије поводом смрти чувара српског војничког гробља Зејтинлик у Солуну Ђорђа Михаиловића. Патријарх је на „Инстаграму” написао да је током свог живота чика Ђорђе био вредан пример за сваког човека који воли свој народ и не заборавља његове жртве и да је у свакодневном животу показао мудро разумевање истинских вредности, гостопримљивости и посвећености. „Његов одлазак ће засигурно бити осетан, али нада да се налази у Божјем загрљају нас крепи и бодри да корачамо за светлим примерима из нашега рода. Војничко гробље Зејтинлик је задобило још једног хероја, Ђорђа Михаиловића. Вјечнаја памјат”, навео је патријарх Порфирије.

Р. Д.