Разматра ли Запад смену Додика

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Након што се бошњачки члан Председништва БиХ Денис Бећировић током текуће посете Лондону код тамошњих власти заложио за смену Милорада Додика, и поједини медији дошли су до сазнања да се у западним земљама наводно разматра могућност смене председника Републике Српске од стране (не)именованог високог представника Кристијана Шмита.

Сазнања о могућој смени објавила је ТВ Н1, која је известила да су водеће земље Запада први пут озбиљно почеле да развијају сценарије о томе како би Српска могла да изгледа без Милорада Додика, што је, како се наводи, јасан знак подршке Кристијану Шмиту да смени Додика с позиције председника РС и да му забрани политичко деловање.

С тим у вези, британски премијер Риши Сунак, у одговору на питање парламентарке Алише Кернс, навео је: „Велика Британија ће предузети мере против свих који буду угрожавали суверенитет и интегритет БиХ.”

Милорад Додик одговорио је на „Твитеру”: „Верујем да је ту мислио и на службенике своје владе, који скоро 30 година подривају суверенитет БиХ.”

Нешто блаже прогнозе изнете су у анализи „Зидојче цајтунга”. Лист пише како би Немац који је постављен за високог представника могао теоретски да смени Додика, али да би таква одлука морала да се спроведе војним путем. У ауторском тексту немачког медија подсећа се како је након завршетка рата у БиХ било стационирано 60.000 војника НАТО-а, али да се данас мировна мисија коју предводи ЕУ састоји од само 1.100 војника, што је аутора текста навело да закључи да ће Додик „моћи још дуже да настави с опструкцијом”.

Спекулације о наводној смени Додика део су компликоване ситуације у БиХ и кризе која је почела пре неколико месеци. Тада су се појавиле прве сумње српских представника да западне земље спремају прекњижавање дела државне имовине у Српској да би је уступиле органима БиХ, што је супротно одредбама о територијалном разграничењу из Дејтонског споразума. Сумње Бањалуке послужиле су као повод да Скупштина РС усвоји два закона. Њима су кроз адекватна законска решења на територији Српске суспендоване све будуће одлуке високог представника, као и Уставног суда БиХ, али је (не)именовани супервизор Кристијан Шмит оба закона поништио и интервенцијом проширио Кривични закон БиХ, прописавши казне за оне који се оглуше о његове одлуке, које укључују и отказ с посла. Српска је на то одговорила шкакљивом најавом да би у РС могле да се суспендују и ингеренције Суда и Тужилаштва БиХ, као и полицијске агенције Сипа, уз могући референдум о статусу, након чега су се појавиле спекулације о могућности Додикове смене.

Бивши председник опозиционог СДС-а Мирко Шаровић рекао је да Додик има велику подршку јавности и гласача, због чега верује да су велике шансе да Шмитова последња одлука неће бити примењивана у Српској. Шаровић очекује да ће у наредном периоду бити повучено још тешких политичких потеза.

Председник Скупштине РС Ненад Стевандић пита зашто неко жели да БиХ буде нестабилна и да се народи, односно владе, не договарају и да једни другима проблематизују имовину.

„Ако особа која нема легитимитет Савета безбедности УН доноси акта, ни та акта немају легитимитет. Српска је то правно решила, а Федерација БиХ није, јер се нада да ће јој неко помоћи да овлада Српском. Кад буде постојала свест да треба да се договарамо, онда ће БиХ моћи да опстане”, каже Стевандић.

Занимљива запажања о евентуалној примени Шмитових прописа износи правник Огњен Тадић. Он каже да сваки тужилац који би хтео да подигне оптужницу и сваки судија који би хтео да је потврди мора да има доказ да је непоштовање Шмитове воље непоштовање воље високог представника. „Сваки осумњичени има право да тражи да се изведе доказ да је Шмит високи представник, јер ако таквог доказа нема (знамо шта пише у Анексу десет Дејтонског мировног споразума и какав је став Уставног суда БиХ о томе како се постаје високи представник), онда нема ни кривичног дела због непоштовања Шмитове воље”, пише Тадић у тексту за „Глас Српске”.

Босанска лобисткиња на челу Одбора за спољну политику британског парламента

Парламентарку која је британског премијера питала за стање у БиХ, Алишу Кернс, која је и председница Одбора за спољну политику британског парламента, бањалучки медији описују као бошњачку лобисткињу, којој, како каже Додик, „реис Кавазовић уручује захвалнице”. У вези с њеним наводима како се „оружје из Србије шверцује колима хитне помоћи и онда истоварује у цркве” реаговала је и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић. Она је истакла да „острашћеност албанских лобиста по парламенту Велике Британије сеже тако далеко да су у стању да лажу до те мере с намером да даље дестабилизују ситуацију на западном Балкану да чак и Кфор мора да их демантује”.