За Кра­гу­је­вац

За гра­ђа­не Ср­би­је одав­но ва­жи уз­ре­чи­ца да сви пу­те­ви во­де за Бе­о­град. Чу­ве­на пе­сма „За Бе­о­град” из још чу­ве­ни­јег Ши­ја­но­вог култ­ног фил­ма „Ко то та­мо пе­ва” го­ди­на­ма је би­ла сим­бол ми­гра­ци­ја свих та­лен­то­ва­них по­је­ди­на­ца, а ме­ђу њи­ма и спор­ти­ста и њи­хо­вих по­ро­ди­ца, и то пре све­га услед не­по­сто­ја­ња аде­кват­не ин­фра­струк­ту­ре, до­вољ­ног бу­џе­та, али и вр­хун­ских тре­не­ра за ве­ћи­ну спор­то­ва. Ве­о­ма рет­ко се де­ша­ва­ло да се тај смер окре­не, али су за та­ко не­што увек по­сто­ја­ле ини­ци­ја­ти­ве ве­ли­ких спорт­ских рад­ни­ка по­пут чу­ве­ног ва­тер­по­ли­сте и тре­не­ра Вла­ха Ор­ли­ћа, визиoнара и вред­ног спорт­ског рад­ни­ка, ко­ји је уче­ство­вао у осни­ва­њу Ва­тер­по­ло клу­ба Бе­чеј. По­сле ве­ли­ког успе­ха Бе­че­ја на европ­ској сце­ни, но­ви про­је­кат ван Бе­о­гра­да је по­кре­нут ка­да су Вла­хо­ва спорт­ска „де­ца”, тре­нер осва­ја­ча Ку­па Ср­би­је и Ли­ге шам­пи­о­на са Пар­ти­за­ном – Урош Сте­ва­но­вић и осва­јач брон­за­не олим­пиј­ске ме­да­ље за Ср­би­ју на ОИ у Сид­не­ју и европ­ски ва­тер­по­ло шам­пи­он са Ва­тер­по­ло клу­бом Бе­чеј – Ју­го­слав Ва­со­вић, по­ло­ви­ном про­шле де­це­ни­је до­не­ли од­лу­ку да кре­ну пут Кра­гу­јев­ца. Сја­јан, тро­фе­ји­ма озва­ни­чен тан­дем, већ де­це­ни­ју до­ка­зу­је да су уз по­др­шку гра­да, до­бру ор­га­ни­за­ци­ју и рад са мла­дим та­лен­ти­ма, за­слу­жи­ли мак­си­мал­ну па­жњу и по­хва­ле свих спорт­ских рад­ни­ка у Ср­би­ји, и да је не­бит­но где си, већ са ким си.

По­сма­тра­ју­ћи тре­нут­ну си­ту­а­ци­ју у ко­јој се кра­гу­је­вач­ки Ва­тер­по­ло клуб Рад­нич­ки на­ла­зи, ни­је ло­ше под­се­ти­ти се Ва­со­ви­ће­ве ре­че­ни­це из 2019. ка­да се обра­тио на­ви­ја­чи­ма ре­чи­ма: „Не тре­ба да ту­гу­је­те због из­гу­бље­ног фи­на­ла, мно­га ће­мо још из­гу­би­ти, али ће­мо мно­га и до­би­ти. Ве­ру­јем да смо на пра­вом пу­ту и да до­бро ра­ди­мо”. Да је по­пу­лар­ни Ју­га био у пра­ву, го­во­ре ве­ли­ки ус­пе­си клу­ба ко­ји су до­шли са осва­ја­њем Ку­па Ср­би­је 2019/20. и Ре­ги­о­нал­не ли­ге 2020/2021. ка­да је КВК Рад­нич­ки иза се­бе оста­вио ве­ли­ка клуп­ска име­на у све­ту ва­тер­по­ла не­ка­да­шње Ју­го­сла­ви­је. Био је то ве­ли­ки успех клу­ба из гра­да на ре­ци Ле­пе­ни­ци, са не­ко­ли­ко де­се­ти­на сан­ти­ме­та­ра во­де (сем у ван­ред­ним ме­тео-усло­ви­ма као не­дав­но) и по­не­ким кле­ном, ко­ји се до­стој­но бо­рио и из­бо­рио за по­бе­ду над Ја­дран­ским дел­фи­ни­ма.

По­сто­ја­ње де­се­так пли­вач­ких клу­бо­ва у Кра­гу­јев­цу је сва­ка­ко за ре­спект, али и оправ­да­ни раз­лог да за­тво­ре­ни ба­зен бу­де при­мар­но у функ­ци­ји пли­вач­ког спор­та, као и за ре­кре­а­ци­ју гра­ђа­на, уз чи­ње­ни­цу да је упра­во тај број клу­бо­ва ути­цао на огра­ни­че­но вре­ме за при­пре­ме са про­шлим, а на­да­мо се и бу­ду­ћим про­тив­ни­ци­ма КВК Рад­нич­ки у европ­ским так­ми­че­њи­ма по­пут Бар­се­ло­не­те, Про Ре­ка, Фе­рен­цва­ро­ша, Олим­пи­ја­ко­са, Ју­га, Ја­дра­на, При­мор­ца ...

За­тво­ре­ни ба­зен у ко­јем тре­нут­но тре­ни­ра КВК Рад­нич­ки ни­је из­гра­ђен као енер­гет­ски ефи­ка­сан обје­кат, ни­је про­јек­то­ван са ви­ше­на­мен­ским са­др­жа­ји­ма ко­ји би омо­гу­ћи­ли ње­го­ву фи­нан­сиј­ску одр­жи­вост, уз на­по­ме­ну да је из­гра­ђен у пе­ри­о­ду ка­да је да­на­шњи др­жав­ни врх био у опо­зи­ци­ји. Та­ко­ђе од 2012. до да­нас при­мет­но је да ни­је би­ло ула­га­ња у ин­фра­струк­ту­ру ва­тер­по­ло спор­та Кра­гу­јев­ца и по­ред по­ка­за­ног и до­ка­за­ног ква­ли­те­та ти­ма за европ­ски ни­во так­ми­че­ња. Што се ти­че мо­гу­ћих мо­де­ла за но­ве ком­би­на­ци­је и одр­жи­вост по­сло­ва­ња, до­бар при­мер је ини­ци­ја­ти­ва Ср­ђа­на Ђо­ко­ви­ћа, ко­ји је не­дав­но по­ну­дио гра­ду Бе­о­гра­ду јав­но-при­ват­но парт­нер­ство, у ко­јем би Те­ни­ски цен­тар „Но­вак” био из­дво­јен као јав­но-при­ват­но парт­нер­ство од Спорт­ско-ре­кре­а­тив­но-по­слов­ног цен­тра „25. мај – Ми­лан Га­ле Му­шка­ти­ро­вић”.

Тај пред­лог би мо­гао по­ста­ти нај­бо­љи ре­цепт за одр­жи­вост и то не са­мо те­ни­ског већ и мно­гих дру­гих спор­то­ва у Ср­би­ји. На исти на­чин град Кра­гу­је­вац би мо­гао по­др­жа­ти ини­ци­ја­ти­ву да се КВК Рад­нич­ки фор­ми­ра као јав­но-при­ват­но парт­нер­ство, уз из­два­ја­ње од СПД Рад­нич­ки, и оба­ве­зе гра­да да по­ну­ди пар­це­лу и ин­фра­струк­ту­ру, док би клуб мо­гао оку­пи­ти кон­зор­ци­јум ула­га­ча, ко­ји би ком­плекс из­гра­дио и ста­вио у функ­ци­ју као парт­нер­ско-при­ват­ни део по­слов­ног мо­де­ла. На тај на­чин би се пре­ки­нуо гу­би­та­шки суб­вен­ци­о­ни­са­ни ла­нац у спор­ту Кра­гу­јев­ца, у ко­јем се КВК Рад­нич­ки као осва­јач ре­ги­о­нал­не ли­ге и ква­ли­фи­кант за Ли­гу шам­пи­о­на на­ла­зи у истом ко­шу суб­вен­ци­ја са ама­тер­ским спор­то­ви­ма или клу­бо­ви­ма из зон­ске ли­ге, што је мо­дел ко­ји је нео­др­жив и не­при­ме­рен у сва­ком сми­слу , по­себ­но ка­да су у пи­та­њу клу­бо­ви ко­ји се так­ми­че на ре­ги­о­нал­ном и европ­ском ни­воу. По­ред ва­тер­по­ла у Кра­гу­јев­цу су чу­ве­не би­ле ге­не­ра­ци­је бок­се­ра из Бок­сер­ског клу­ба Рад­нич­ки (Сор­гић, Ја­ко­вље­вић, Љу­бо­ми­ро­вић ...), ко­ји ће упра­во због сво­јих, али и но­вих ре­зул­та­та за­слу­же­но до­би­ти но­ву дво­ра­ну од др­жа­ве и гра­да Кра­гу­јев­ца. Но­ви ста­ди­он „Чи­ка Да­ча” ће по­гу­ра­ти ФК Рад­нич­ки ка ква­ли­фи­ка­ци­ја­ма за не­ко од европ­ских так­ми­че­ња, па оста­је да се др­жа­ва оду­жи клу­бу КВК Рад­нич­ки, ко­ји је већ за­слу­жио сво­је ба­зе­не и обје­кат за сла­ву и успе­хе ко­је до­но­си и гра­ду и др­жа­ви.

Ус­пе­си и ула­га­ња у срп­ски ва­тер­по­ло у про­те­клој де­це­ни­ји за вре­ме Ва­ње Удо­ви­чи­ћа на функ­ци­ји ми­ни­стра спор­та (сво­ју про­фе­си­о­нал­ну ка­ри­је­ру за­вр­шио упра­во у Рад­нич­ком из Кра­гу­јев­ца са ти­ту­лом ви­це­шам­пи­о­на Евро­пе), би­ли су зна­чај­ни, а јед­на од ње­го­вих стра­те­шки по­др­жа­них ак­тив­но­сти је упра­во пред ре­а­ли­за­ци­јом кроз при­пре­ме за дво­ме­сеч­ни пут око све­та на ко­ји ре­пре­зен­та­ци­ја упра­во кре­ће пре­ко ква­ли­фи­ка­ци­ја за ЕП у Изра­е­лу, Свет­ског ку­па у САД и ко­нач­но Свет­ског пр­вен­ства у Ја­па­ну. На­да­мо се да ће се и ова ва­тер­по­ло ге­не­ра­ци­ја по­но­во на­ћи на бал­ко­ну Скуп­шти­не Бе­о­гра­да и до­не­ти Ср­би­ји но­ве ме­да­ље са Свет­ског пр­вен­ства у Ја­па­ну. То ће би­ти при­пре­ма­ма за ОИ у Па­ри­зу, на ко­јем ће Ср­би­ја по­но­сно бра­ни­ти ти­ту­лу шам­пи­о­на све­та, упра­во са тре­не­ром Сте­ва­но­ви­ћем, ко­ји је ти­ту­лу свет­ског пр­ва­ка већ до­нео Ср­би­ји за ге­не­ра­ци­ју ва­тер­по­ли­ста до 20 го­ди­на и то уз по­моћ шест та­лен­то­ва­них ва­тер­по­ли­ста из Кра­гу­јев­ца, од ко­јих ће се њих не­ко­ли­ко, на­да­мо се, на­ћи и у ре­до­ви­ма се­ни­ор­ске ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је. Пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић из­ја­вио је не­дав­но, „да без ве­ћих ула­га­ња у спорт не­ће би­ти ни бо­љих ре­зул­та­та”, па у скла­ду са том ње­го­вом му­дром из­ја­вом оче­ку­је­мо да ће др­жа­ва по­др­жа­ти све ини­ци­ја­ти­ве осло­ње­не на јав­но при­ват­но парт­нер­ство, а са њи­ма и по­др­шку за но­ву ва­тер­по­ло ин­фра­струк­ту­ру Кра­гу­јев­ца. Из­ве­сно је да би се тим чи­ном по­сред­но ини­ци­ра­ле уште­де и ума­њи­ле суб­вен­ци­је гра­да Кра­гу­јев­ца ка СПД Рад­нич­ки или бар омо­гу­ћи­ла ве­ћа ула­га­ња у ин­фра­струк­ту­ру за ама­тер­ске спор­то­ве, од ко­јих нам та­ко­ђе за­ви­си здра­вље омла­ди­не Ср­би­је, а ко­ји се не мо­гу и не тре­ба­ју ста­вља­ти у исти кош са про­фе­си­о­нал­ним спор­то­ви­ма.

*љу­би­тељ ва­тер­по­ло спор­та

на­ви­јач КВК Рад­нич­ки и срп­ске ре­пре­зен­та­ци­је