Већа запосленост у 2023. напунила државну касу

Већа запосленост напунила је државну касу у првих пет месеци, закључује се на основу управо објављених података Министарства финансија. У првих пет месеци ове године остварен је дефицит републичког буџета у износу од 34,8 милијарди динара, што је боље од буџетског плана за 84,3 милијарди, с обзиром на то да је планиран дефицит од 119,1 милијарду динара. Јавни дуг на крају маја износио је 51,4 одсто бруто домаћег производа, а држава је била задужена 35,521 милијарду евра.

Приходи су остварени у износу од 718,3 милијарди динара, а расходи су извршени у износу од 753,1 милијарду динара. У мају је остварен дефицит од 0,8 милијарди динара.

Пре неколико дана и председник државе Александар Вучић и министар финансија Синиша Мали говорили су о добром стању јавних финансија, потенцирајући да има новца за нове мере подршке младима и повећање плата и пензија.

Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту у Београду, каже да се из података за пет месеци види да је буџет у равнотежи. То није било планирано, односно био је предвиђен већи дефицит.

Објашњава да је порез на доходак грађана за пет месеци већи 23,7 одсто и да је то главни извор повећања прихода. Супротно томе, ПДВ као најиздашнији приход буџета увећан је само 3,6 одсто номинално, а 10,4 процента реално је нижи.

– Није реч само о повећању плата, већ и већој запослености која расте из месеца у месец. Плате су расле спорије од инфлације. Значи, већи је број грађана који плаћају држави порез на доходак и самим тим је приход државе издашнији. Порез на зараде већи је 16,1 одсто, остали порези на доходак већи су чак 46 процената. Добра је била и наплата на добит правних лица, а она се тиче доброг пословања у прошлој години – наводи Николић. Подсећа да је то на неки начин парадоксално, јер привредници су се жалили на енергетску кризу, веће трошкове, а имали су већи профит.

– Томе није допринела инфлација, односно више цене, јер је порез на добит растао брже од инфлације. Исто важи и за опорезивање дохотка. Инфлација се одразила на пад промета и то се види код наплате ПДВ-а и акциза – додаје Николић.

На расходној страни се штеди мање, више на свим ставкама, изузев пензија које расту нешто брже од инфлације. Куповина робе и услуга, на пример, има номинални раст од само 2,4 одсто. Веће уштеде су направљене на расходима за трансфере домаћинствима и остале текуће расходе. То су, претпоставља овај економиста, неки трошкови који су прошле и претпрошле године били знатни и који су се дешавали по основу помоћи домаћинствима за превазилажење енергетске кризе и ковида. Ове године тога нема.

– Никакав проблем у јавним финансијама не постоји и има извора за најављено повећање плата и пензија које неће угрозити стабилност макроекономије. Потврда тога је што ММФ ћути о томе, а то значи одобравање таквих мера. Ми смо сада у строжем аранжману од претходних, а ММФ се о повећању плата и пензија није огласио, јер не угрожава јавне финансије – сматра Николић.

Према његовом мишљењу, дефицит ће бити мањи од планираних три одсто, а питање је колике ће уштеде да се направе. Чак и са повећањем плата и пензија на јесен, што су ванредни трошкови, остаје се у оквирима планираног дефицита. Свакако ће због нових трошкова морати да се ради ребаланс.

Највећи део пореских прихода односи се на уплату ПДВ-а

Током маја наплаћени су приходи у износу од 156 милијарди динара, од чега су порески износили 140,8 милијарди. Највећи део пореских прихода односи се на уплату ПДВ-а у износу од 68,4 милијарди динара и акциза у износу од 28 милијарди. Непорески приходи остварени су у износу од 14,5 милијарди динара, а прилив донација у мају износио је 0,6 милијарди. Расходи су извршени у износу од 156,7 милијарди динара. Расходи за запослене, у мају, износили су 33,4 милијарде, капитални издаци 27,3 милијарде, трансфери ООСО (Фонд ПИО, РФЗО, НСЗ, Фонд СОВО) 18,3 милијарде, исплата субвенција 16,7 милијарди, а отплата камата је била 16,5 милијарди. На нивоу сектора државе у периоду од јануара до маја остварен је фискални дефицит у износу од 26,4 милијарди динара и примарни фискални суфицит у износу од 49,6 милијарди.