Како искористити празне ковид болнице

Иако у ковид болницама у Батајници и Крушевцу више нема оболелих од короне, још није донета одлука шта ће конкретно бити са овим здравственим установама. За разлику од неизвесне судбине ових клиника, у Клиничком центру Војводине кажу за „Политику” да свега неколико недеља откако у болници на Мишелуку у Новом Саду више нема ковид пацијената, ова установа мења намену, а најпре ће у њу бити смештено Одељење за дијализу КЦВ.

– Одељење за дијализу је већ отпочело рад у пуном капацитету, али сада уз помоћ савремене опреме. У наредном периоду биће организована одељења и за друге здравствене делатности, а између осталог и Одељење за палијативну негу – истичу у овој здравственој установи.

Управо је отварање служби за палијативно лечење пацијената који се налазе у завршној фази тешких болести, попут онколошких, била првобитна идеја министарке здравља професор др Данице Грујичић. Ипак, она је недавно за наш лист изјавила да не могу све ковид болнице да се претварају у палијативне центре и да одређене зграде треба конзервирати, добро очистити, дезинфиковати, окречити и на неки начин оставити за, не дај боже, помоћ у случају појаве неке нове пандемије.

– Нисам за то да се ове болнице руше. У Ковид болници у Батајници, на пример, треба један део одвојити са 150 кревета за неку врсту продуженог болничког лечења и палијативно збрињавање. На пример, имамо неког пацијента који је дуже време био у коми. Тај пацијент лежи у Ургентном центру, али нема великих могућности за некаквом физикалном терапијом. С таквим пацијентима треба да се ради на опоравку док не буду били оспособљени да оду у неку бању или рехабилитациони центар. Други део би била палијација у смислу да се људи приме на два-три дана, да добију терапију да се ослободе болова, приме инфузију или трансфузију крви, и они су онда мирни наредна три месеца. Наш задатак је да им продужавамо живот. Трећи део је класична палијација за људе који се налазе у завршној фази своје болести, где је тешко и породици да их гледају јер не постоје више услови да они брину о њима. Има људи који могу својим родитељима да обезбеде негу у кућним условима, али нису сви у таквој ситуацији. Постоји проблем са овим болницама, јер су врло хладне. Треба учинити нешто да се оплемене, постану топлије, да се поставе у њих биљке и телевизори, да се пусти нека музика и инсистира на физикалној терапији. Не треба сметнути са ума да ће увек бити болница и домова здравља који морају да се реконструишу, па таква зграда може да се искористи за премештање установе док се преуређење објекта не заврши – мишљења је др Грујичић.

И док се чека коначна одлука о намени ковид болница, које укупно имају око 2.000 кревета, удружења пацијената се надају да ће део ових установа моћи да се искористи баш за лечење њихових болести.

Како истиче Саво Пилиповић, председник Удружења пацијената Србије, када смо већ направили те болнице, треба их најрационалније искористити, односно с најмањим могућим улагањима добити највеће могуће бенефите.

– Свако од нас има своју жељу за шта би волео да се искористе капацитети бивших ковид болница. Мени се допада идеја Клиничког центра Војводине о отварању Центра за дијализу у њиховом објекту. Али ми не знамо шта преостале две болнице имају, а шта немају да би у њима могли да се збрињавају оболели од одређених болести. На пример, када би се тамо пребацили оболели од онколошких болести, није јасно колико би требало додатних улагања да би они тамо могли да се лече. Док то све не знамо, било каква расправа о могућој пренамени ковид болница прилично је неозбиљна – сматра Пилиповић.

Социјална радница Надежда Сатарић, из Српског удружења за Алцхајмерову болест, каже за „Политику” да Србији највише недостају капацитети за палијативно збрињавање умирућих пацијената и да би добро решење било када би се у ковид болницама отворили центри за палијативу.

– Иако је најављено, још није ништа завршено око отварања тих центара, што је велика штета. Објекти који стоје празни и не користе се брже пропадају него када су у функцији. Осим тога, Србији су неопходни дневни боравци за оболеле од Алцхајмерове болести – каже Сатарићева.

Треба знати да у Србији сваке године због малигних болести живот изгуби око 20.000 људи, а многима је у терминалној фази онколошких болести потребна посебна нега, коју најчешће по отпуштању пацијента из болнице падне на чланове породице. А ту су и пацијенти с тешким компликацијама кардиоваскуларних обољења, дијабетеса, неуролошких проблема и других болести. Палијативно збрињавање подразумева подизање квалитета живота оболелог у терминалној фази болести, као и подизање квалитета живота чланова породице који брину о свом оболелом члану како би им се омогућио достојанствен живот.

Модерни центри и савремена опрема

Ковид болница у Батајници почела је да ради почетком децембра 2020. године, а после 908 дана рада збринули су чак 24.000 пацијената. Болница се налази на простору од око 14.000 квадрата, чине је три објекта, има доста дијагностичке опреме, 930 кревета и 700 места за паркирање аутомобила.

С друге стране, Ковид болница у Крушевцу са 500 лежаја отворена је 20. децембра исте године и након нешто више од две године рада, с најтежим обликом ковида, овде је лечено више од десет хиљада пацијената. Болница је пројектована и изграђена као модерни, вишенаменски здравствени центар са савременом дијагностичком опремом и лабораторијом.