Мигранти по шумама, мештани страхују у кућама

Некада је густа шума у насељу Макова седмица, тик уз државну границу са Мађарском, била једно од омиљених излетишта Суботичана. Мештани су у њој славили дечје рођендане, роштиљали, организовали пикнике... Много је и оних који су деценијама уназад у овом насељу куповали куће бежећи од градске вреве и тражећи мир.

Последњих година све је другачије. Због великог броја миграната из Авганистана, Сирије, Пакистана и кампова које су у њој направили – шуми нико и не прилази. Већину мештана је страх и од пуцњаве која је овде, недалеко од државне границе, постала готово свакодневна.

Д. Н. (54) који годинама са породицом живи на Маковој седмици каже да га због одласка на посао више не буди аларм на сату, већ хици из аутоматских пушака. Иронично се осмехујући, каже да се навикао, а онда руком показује у правцу шуме из које се чује пуцњава.

– Пуца се готово свакодневно и у свако доба дана. Дешавало се да са породицом пијем кафу у дворишту и да ми метак прозуји поред главе. Онда следе сцене као из филмова: ми залегнемо, чекамо да се пуцњава стиша, па брже боље купимо ствари и утрчавамо у кућу. Некада смо се много више плашили, ваљда се временом човек делимично навикне на овакву ситуацију. Никада, међутим, не може потпуно да огугла. Страх је, верујте ми, и те како присутан – прича Д. Н.

Већина мештана Макове седмице са којима смо разговарали кажу да је оно што се дешава у овом насељу „хронична болест”. Годинама упозоравају надлежне на неприхватљиву ситуацију у овом делу града, организују протесте... Али је све, чини се, како кажу, узалудно.

– У шуми су изграђена права мигрантска насеља. Када су почели да долазе нису били толико агресивни, вероватно зато што су са њима били жене и мала деца. Сада, жена и деце нема. Деле се између себе по ко зна којем принципу и ове групе се међусобно сукобљавају. О узроку сукоба можемо само да нагађамо. Некада нам се чини да они ову шуму сматрају својим насељем. Видели смо да имају импровизоване осматрачнице и да, чим примете да се неко приближава, обавештавају остале – каже један од мештана који је желео да остане анониман.

Становници Макове седмице имају и своје групе на друштвеним мрежама, где, осим практичних информација о нестанку струје и воде и производима домаће радиности, деле вести о томе где су виђене групе миграната. Објављују и колико пута су звали полицију.

Чини се да су таксисти посебна тема за мештане Макове седмице с обзиром на то да, како кажу, мигранти на рубни појас града стижу управо овом врстом превоза, и то из Сомбора. Тако овдашњи мештани тврде да тачно знају ко организује таксисте, деле слику особе за коју претпостављају да је „главна” међу таксистима из Сомбора, кришом фотографишу таблице...

Због забринутости, али и незадовољства грађана у једном тренутку на Маковој седмици појавиле су се и Народне патроле. Једном су покушали да уђу дубље у шуму, али је их полиција спречила у томе. Више се овакви случајеви нису понављали.

Шума на крају Макове седмице протеже се рубом суботичког атара на север ка Палићу и Тресетишту, те није реткост да пуцњава започне на Маковој седмици и и продужи се ка Тресетишту или обрнуто.

Једна од мештанки шуме на Тресетишту за „Политику” је испричала да је и престала да зове полицију када чује пуцње, јер често то не изазива никакву реакцију надлежних.

– Ми се склонимо, не излазимо, и после покупимо чауре у свом дворишту – каже она.

И док мигранти, чини се, суверено владају шумским подручјем око Суботице, онима који су задужени за бригу о овом природном заштићеном појасу, у одређеним периодима било је забрањено да без подршке надлежних државних органа у њу улазе.

Када полиција идентификује места на којима су се мигранти лоцирали и пресели их у прихватне центре, иза њих остају видљиви трагови шаторског насеља.

– Затицани су соларни панели за напајање електричном енергијом, ископани бунари за воду или плитко ископани шанчеви. Мигранти овде бораве током дана. Ноћу, пак, покушавају да се, обично дугим лествама, пребаце преко ограде на мађарској граници. Међутим, тек неколико њих успе да се домогне мађарске територије. Велику већину мађарска гранична полиција ухвати и враћа у Србију. Уочљиво је и да се после сваке велике акције српске полиције, током којих мигранти бивају удаљени из шуме на Маковој седмици, ситуација смири на дан или два. Врло брзо потом се поново на мрежама јављају мештани са порукама и фотографијама такси возила која доводе мигранте до шуме. И све испочетка – кажу саговорници „Политике”.

(Сутра: Реакције надлежних)